-Kad budeš imao vremena, htela bih razgovarati s tobom, - obrati se Solarija Ripley-ju.
-Možemo posle ručka na obali.
Solarija je sedela na improvizovanoj klupi pored obale. Ramišljala je o tome kako se ceo plan razvija. Zbog toga se nije brinula, oko sebe je imala sposobne ljude koji su znali šta rade. Učesnici - androidska deca, bila su zainteresovana za sve ono što se dešava. Pa ipak nije bila zadovoljna. Morala je da razmišlja kako će se sve razvijati u budućnosti. Da predvidi moguće greške i da ih spreči. Dodatni problem je bio u tome što njena vizija kako dalje, nije bila kristalno jasna. Za sad to nije bilo presudno, u toku su bile psihičke i fizičke pripreme. Moraće da požuri, vreme teče brzo. Zbog toga će morati da pravi kompromise, a to joj se nikako nije dopadalo.
Da bi svoje misli kristalisala, odlučila je da sa svakim članom ekipe razgovara pojedinačno. Do sada su to uglavnom bili kolektivni dogovori koji su išli u budućnost samo dva tri dana, a vezani su bili za tehničke pripreme. Razmišljala je o tome kako da napravi dugoročni plan. Sve ovo do sada je imalo i smisla i rezultata. Videlo se to u stavovima svakog pojedinca. Promene su bile i te kako uočljive. Ono što je primetila bilo je da se i ona u nekim stvarima menja. Ranije se samo družila sa knjigom i usvajala znanja.
Oups ! Cette image n'est pas conforme à nos directives de contenu. Afin de continuer la publication, veuillez la retirer ou mettre en ligne une autre image.
Ta znanja nisu bila toliko konkretna za ovu situaciju, ali su je osposobila da razmišlja. Usvajanjem znanja nije osećala neku odgovornost, a sada u praktičnoj primeni je mnogo ozbiljnije. Ne samo prema sebi, postala je odgovorna i za mnoge ljude. Na prvom mestu joj se javila slika roditelja, pa je tu sliku zamenio Nebojša. Dalje su išli Deda, njen tim i najvažnije, iako na kraju, to su bili njeni štićenici kojima mora obezbediti budućnost. Ne samo bolju, nego budućnost uopšte.
Ripley se približavao Solariji.
-Izvini što kasnim, iskrsnule su mi neke obaveze, nisam ih mogao izbeći.
-Ništa ne smeta, - odgovorila mu je i rukom lagano potapšala nekoliko puta klupu dajući mu znak da sedne pored nje.
Neko vreme su tako sedeli potpuno opušteni gledajući površinu vode koja se presijavala. Prva je počela.
-Nismo se imali kad ni upoznati. Odmah smo počeli sa radom. Kako si ti došao u tim?
-Leo i ja smo već dugo godina prijatelji. Upoznali smo se u teretani, a posle smo i radili zajedno na nekim projektima koje je vodio tvoj deda. Završio sam za sportskog psihologa, ali sam se kasnije prekvalifikovao. Specijalizovao sam psihologiju nauke. To me udaljilo od sporta, kojim se otada bavim samo rekreativno. Moja struka je da se bavim filozofijom nauke, istorijom nauke i socijologijom naučnog znanja.
Moje znanje sam primenjivao u pripremi i prilagođavanju naučnih sadržaja prilikom kloniranja ljudi u androide. Kad me pozvao Leo i počeo da govori o tvom projektu ja sam mu rekao da pristajem i pre nego što me pitao da li želim. Veoma sam zadovoljan što učestvujem u ovom programu i njemu dajem svoj maksimum. Pored toga veoma stimulativno deluje da budem u prirodi, nešto bolje nisam mogao ni da zamislim.
