Ispočetka si prema njoj imala rezervu, spominjala si neki rizik. Kasnije si se opustila i na taj rizik više nisi mislila. Eto takav treba imati odnos u ljubavi. Ono što imamo ti ili ja, to je naše. Ljubili smo se. U našim ustima smo prizvodili mnogo pljuvačke. Gde je ona nestala? Zar je neko time opterećen? Nema tu moja-tvoja, naša je, zar nije to nešto najnormalnije? Kad te budem ljubio dole, možda ćeš malo, a možda i puno da vlažiš, ali će sve to završiti u mojim ustima, a gde bi moglo ili smelo drugde? Ja sam ti to proizveo, pa to znači da je moje. Imaš li nešto protiv?
-Nemam.
-Odlično. Takvu te volim. Možda sam ti sa ovom pričom dosadan a možda i nisam. Možda misliš da previše komplikujem jer ti ne radim ništa konkretno osim što te držim u zagrljaju. Nadam se da ti bar zagrljaj prija. Ja imam potrebu da ti o ovome govorim ne zbog sebe nego zbog nas. Ne govorim to zbog ovog trenutka u kojem smo nego zbog budućnosti u kojoj ćemo biti. Ako sad nisam požurio sa ljubljenjem, nemoj da sumnjaš da ćeš tih poljubaca imati bezbroj, pogotovo ako razumeš ovo što sam ti govorio. Ove moje reči su sada veoma važne pre nego što se dese neke druge stvari, jer se njima sada određuju stavovi koje ćemo koristiti dugo, dugo. Zato, isplati se malo potruditi da se shvati na početku.
Kad smo se sa plaže spremali da odemo pitala si me da li hoću mi ga diraš, odgovorio sam da bih to voleo ali da nema vremena. Možda moj odgovor nije trebao biti takav, trebao sam ti dozvoliti, ali ni tvoje pitanje nije bilo dobro, pa me je to malo zbunilo. Pitanje sam shvatio, možda i pogrešno, da ti želiš da mi proizvedeš neko zadovoljstvo. Znam da tada nije bila dobra situacija a vremena malo, gotovo nimalo.
Tvoje diranje bi mi prijalo. Ali mi ne bi prijalo ako to radiš samo zbog mene. Ja bih voleo da je to prvenstveno tvoje uživanje, a samo kao posledica toga i moje. Ne mislim da bi tebi to diranje bilo neprijatno, jer smo već tada bili veoma bliski. Dakle, ukupno gledajući tu scenu, sve je bilo u potpunom redu. A koliko je bilo u redu ono što se dešavalo mnogo ranije? Odmah ću ti reći o čemu se radi.
Opet naglašavam da nemam nameru da nešto zamerim već mi služi da objasnim. Ležala si pored mene nakon što smo se vratili sa kupanja pa si me posmatrala. Rekla si da mi se on providi kroz mokre gaće. Nisi ih htela skinuti pa sam ih ja. Tada si rekla da te teram da ga gledaš. Možda je bilo neke istine u tome. Mene zanima da li si na njega gledala kao da je tvoj? Nisi. Da li sam ja tvoju lepoticu gledao, ljubio i lizao kao da je moja. Ne samo kao, već je bila moja, onoliko puno koliko si mi dozvoljavala.
S druge strane ja sam tebi njega nudio maksimalno. Zašto ne bih, ako bih voleo da bude tvoj, ništa normalnije od toga. Pokušavao sam da ti ga, na emotivnoj osnovi, što više približim, ali si ti to odbijala, sad je nebitno zašto, a videćeš i zbog čega. Tada sam spomenuo da komuniciraš s njim, a ideja ti je bila neobična, šta ima da pričaš s njim. Možda si u međuvremenu promenila mišljenje, ako nisi sigurno hoćeš.
Tada sam spomenuo da verujem da ćeš ga jednog dana u budućnosti poljubiti. Rekla si impulsivno: - to ti nikada neću uraditi! Sada nije bitno da li ćeš svoju reč pogaziti ili ne, samo konstatujem kakav je bio tvoj odnos prema njemu. Mislim da nije bilo lepo da devojka momku kojeg voli, tako govori. Moglo je to i malo uvijenije:- možda u budućnosti i hoću, sada nisam raspoložena i slično. U prvom trenutku sam to doživeo kao da si rekla: - šta će mi to tvoje odvratno!
Posle sam to odbacio jer sam pretpostavio da nisi bila svesna šta govoriš. Sa današnje perspektive gledajući, nije bitno da li ga i kako ljubiš. Rekao sam da o ljubavi treba govoriti, ne treba to držati u sebi jer to šteti, takođe ljubav treba i pokazivati. Zbog čega bi on bio izuzetak ako mene voliš. Šta ti je on skrivio? Ne zaslužuje da pričaš s njim i ne zaslužuje da ga ljubiš. Da li će ikad to zaslužiti?
