-Ti si meni malo pre nešto rekao?
-Nisam. Verovatno ti se učinilo.
-Ne izmišljaj. To je bilo kad si me prestao ljubiti.
-Ja tebe nisam nikad prestajao da ljubim.
-Znaš ti dobro na šta sam mislila.
-Neka ti bude. Samo sam bio iskren, to je sve.
-To mene njaviše i uznemirava.
-Šta sam sad skrivio?
-Bilo bi normalno i ne bi bilo iznenađujuće da si u jednom strastvenom momentu rekao - ti si moja! To bi odražavalo tvoju seksualnu želju za mnom, pa bi to bilo u redu, ali onu tvoju formulaciju nikako ne smeš da koristiš u tom kontekstu.
-Zašto?
-Zato što ti nisi moj nego si Solarijin, eto zato. Mi se možemo ljubiti i maziti koliko hoćemo jer to neće naškoditi Solariji, može joj samo pomoći, ali ti moraš biti njen zbog mene prvenstveno, ako baš tako hoćeš da se izrazim.
-Zbog tebe?
-Pa da. Kako ne razumeš?
-Ja sam imao još nešto da ti kažem.
-E to tek ne dolazi u obzir.
-Ne znam šta ti je, zašto se uzbuđuješ zbog najobičnijih reči?
-Nisu to obične reči. Te reči određuju naše sudbine. A ti si neke važne stvari zaboravio.
-Ja sam samo hteo reći da te volim.
-Baš to ne smeš da kažeš. Ne u onom svom punom značenju. Na šta bi ličilo da jednoj kažeš da je voliš a budeš s drugom. To ne može biti u redu, iako možda takve situacije postoje. Jer te izjave obavezuju s jedne strane, a sa druge stvaraju odgovornost. Kad nekog voliš zaistinski onda moraš iza toga stajati svojim punim integritetom, a drugo, značajno utičeš na onu osobu prema kojoj je ta ljubav usmerena. Ta druga osoba saznanjem da je voliš može potpuno da poludi, ili ako bih se izrazila umerenije, može se početi ponašati značajno drugačije od normalnog.
-Kako mi možeš to zabraniti da kažem, ako tako osećam?
-Zato što ćeš sve upropastiti, a ja to nikako neću dozvoliti. Zaboravljaš da nas ne bi bilo da nije Solarije. Ona je tebi suđena a ne ja. Ona je lepa, pametna i oduvek si je voleo. Ono što voliš kod mene i što mi neobično godi to su Solarijina osećanja koja ja posedujem. Nema boljeg dokaza od toga da voliš nju. Ukoliko bi nju prestao voleti, to bi automatski značilo da bi prestao voleti i mene. Ti si to očigledno zaboravio. Ja na tu varijantu ne želim pristati. Ako želiš, prestani voleti Solariju, što znači automatski i mene, nađi neku drugu pa radi s njom šta god hoćeš, ali onda na nas dve zaboravi.
-Zašto si tako ljuta?
-Kako neću biti? Ja sam srećna pored tebe, srećna sam što ćeš sutra da budeš sa Solarijom, što ćete se cmakati do mile volje, a ti bi to sve odbacio. Da li si ti normalan? Ako meni kažeš da me voliš a pod ti misliš na Solariju i njena osećanja, meni to potpuno odgovara. Voli me što više, čak ću i ja tome doprinositi jer to ide na adresu Solarije. Ali varijanta da voliš samo mene a ne i nju je potpuno neprihvatljiva. Ja mogu biti tvoja, jer se tako i osećam, više od ovoga ja to i ne mogu da budem, ali ti nikako ne možeš biti samo moj, kad nisi.
Sutra ćeš Solariji napraviti dete i to dete će biti vaše, a vi njegovi roditelji. Ima li išta od toga lepše? To je vrh želje svake normalne osobe. Da voliš ženu s kojom imaš dete. Sve ostalo je neka vrsta poremećaja. Slobodno kao primer pogledaj Lea. Ko je njemu ispunio život? Naravno Renesmee jer mu je ispunila želju i rodila dete. A ti si hteo to dete da mu oduzmeš. Kako bi se ti ponašao da neko tvoje dete pokuša oduzeti od tebe? Sigurna sam da o tome nisi razmišljao. Bio si nezreo, ali to ostavi prošlosti, sada se ponašaj tako da se s tobom mogu ponositi.
