Nakon zvonjave gospođa Stanislava je otvorila ulazna vrata.
Solaria je bila ozbiljna, obučena kao za izlazak, a ne u širokoj opuštenoj odeći kao obično kad bi kod njih dolazila.
-Da li je Nebojša kući?
Stanislava ju je bolje pogledala. Kao da to nije ona ista devojka na koju je navikla da dolazi. Nije delovala hladno, ali je svakako delovala distancirano.
-Nije kući, ali će doći. Šta se desilo Solaria?
-Nije ništa. Moram da idem.
-Sačekaj malo. Moramo da razgovaramo. Ajde uđi, kratko ćemo.
¡Ay! Esta imagen no sigue nuestras pautas de contenido. Para continuar la publicación, intente quitarla o subir otra.
Solaria je malo razmišljala da li da prihvati ili ne, ali je ipak ušla. Otišli su kuhinju i seli za trpezarijski sto.
-Nebojša bi trebalo brzo da stigne, otišao je u Institut.
-Zar nije raspust, zar nije leto, fakultet mu nije ni počeo?
-Vi kao da niste u međuvremenu pričali?
-Juče se nismo videli, ja sam bila veoma zauzeta, imala sam mnogo stvari da pozavršavam.
-Znam rekao mi je.
-Šta vam je rekao?
-Sve što je bilo važno. Ono što se dešavalo na plaži i to da odlaziš.
-Da li on vama baš sve govori?
-Rekla sam da govori sve važno, uostalom šta znači baš sve? Rekao mi je da ste se ljubili i mazili. Ljubili je za mene bilo novo, a za mazili znam odavno.
-Kako to možete znati ako vam nije rekao.
-Kažem ti da mogu mnogo toga znati i pored onoga što mi govori. Hajde da počnem ovako. Prekjuče, kad sam komentarisala da ste se dugo zadržali u sobi, odgovor je bio da ste samo pričali. Nekom nepoznatom ta rečenica ne bi ništa značila, ali u ovom slučaju ima posebnu težinu. Mogli ste da vodite ljubav a da nemate reći ništa jedno drugom. Ali ako toliko dugo pričate, to je onda mnogo važnije jer su vam umovi povezani i bliski. Ti znaš da je Nebojša bio odličan učenik, tebi je to sada sasvim normalano, međutim takođe znaš da ranije nije bio takav. Da li znaš zbog čega je sada ovakav?
-Možda zbog karijere ili da bi se time ponosio?
-To je uključeno, ali si glavni razlog ti. Hoće da bude što bolji zbog tebe. Želeo je da ti budeš ponosna na njega, a ne on na sebe. Jednom je rekao, da je stariji i samostalan, da bi te zaprosio da mu budeš žena. Ja sam mu rekla da si ti još mlada za to. On je odgovorio da mu neće biti teško čekati.
Juče mi je rekao da odlaziš. Da si mu videla lice, srce me je zabolelo. Ranije, svaki put kad bi dolazila, donosila si u ovu kuću raspoložennje i radost. Zar treba da ti kažem da te volim kao svoju kćerku i to koliko značiš mom sinu?
Možda ti je rekao a možda i nije, jer ne voli da se hvali. Znaš li da su ga na fakultet primili bez prijemnog?
-Kako je to moguće kad svi moraju da polažu.
-Njemu je bilo dovoljno samo da se prijavi. Mislim da je sve počelo ove zime, ako sam sam sve dobro povezala. On se pripremao za takmičenje iz botanike, znaš da je oduvek voleo prirodu. Često je voleo da mi govori, kad bi imao prepunu baštu najlepših cvetova, najlepši cvet bi mu bila ti. Dakle, uglavnom noću bi radio tu studiju za takmičenje i kad ju je završio poslao ju je komisiji. Tada se desila ona noć kad ste je ti i on prespavali ovde celu. Ono što mi se čini da ne znaš, bilo je to da me je kasno te noći pozvala tvoja majka i pitala da li si ti kod nas. Rekla sam da si tu i da spavaš sa Nebojšom. Pitala sam je da li treba da te budim i pošaljem kući. Tvoja majka je odgovorila da to nije potrebno i da ona zbog toga ne brine. Brine jedino ako nešto nije u redu.
Tri dana posle toga, tvoja majka je pozvala Nebojšu da porazgovaraju o njegovom radu. Nisam sigurna da je to bila slučajnost da ga zove posle onog vašeg druženja u krevetu.
-Ali, mi ništa u krevetu nismo radili?
-Meni pričaš? Uživati u spavanju s nekom osobom višestruko je važnije nego samo voditi ljubav. Sigurna sam da to i tvoja mama vrlo dobro zna, zato je onako i reagovala.
Da nastavim. Nebojša je već nekoliko puta odlazio u Institut i upoznavao sa sa laboratorijama i njihovim radu tamo. Rekao mi je da planiraju da ga prime kao saradnika pripravnika u Institiutu i da su o tome obavestili njegov budući fakultet. Zbog toga nije morao polagati. Odlične ocene, pobeda na takmičenju i prijem na Institut bile su sasvim dovoljne garancije za fakultet. Sve se dešavalo kako nije moglo bolje. Svetla budućnost mu se osmehivala. Niko srećniji od majke koja ima takvog sina.
Kad mi je juče rekao da odlaziš sa onim izrazom lica, nisam mogla da se suzdržim pa sam zaplakala. Još je rekao: - majko, kako ću ja sada bez nje?
Gospođi Stanislavi su od uzbuđenja, dok je govorila, ponovo krenule suze. Uhvalila je Solariju za ruke i čvrsto ih stisla. Na to nije više ni Solarija mogla ostati mirna pa je i ona zasuzila.
Baš u tom trenutku je ušao Nebojša i veselim ih glasom pozdravio:
-Gde su moje dve najvoljenije osobe na svetu!
Prišao je majci, sagnuo se i poljubio je u obraz, a onda prišao Solariji: - gde si ljubavi? - pa je poljubio u usta.
-Zašto vas dve plačete?
-Ogovarale smo te, - odgovori majka.
-U vezi čega? - upita Nebojša
-Nije važno. Nego deco, hoćete li da vam postavim da nešto jedete ili ako imate nešto važno da razgovarate, onda idite u sobu.
