Svemirski brod je jurio prema Frizumu, ali zvezde kao da su se ukočile na crnom nebu. Zbog gledanja kroz vakum nije bilo ni njihovog treperanja koje im je davalo toliko prijatan šarm i sličnost sa sjajem u očima. Nigde nikakvog sunca, nigde nikakve svetlosti, samo nepomične svetle tačke. Da nije bilo ekrana sa dijagramima, ne bi se uopšte znalo da se kreću.
Delovalo je da su se zamrzli i u prostoru i vremenu. Satima pa i danima sve je uvek bilo isto. Džabe ogromna brzina broda kad su udaljenosti bile nezamislivo velike. Urađaji su mogli izmeriti, ali čovek te udaljenosti nije mogao zamisliti. Miranda je skrenula pogled sa ekrana i zabrinuto posmatrala Nebojšu koji je u bunilu ležao u krevetu. Čelo mu je bilo orošeno znojem.
Registrovala mu je blago povišenu temperaturu što je potvrđivalo njenu sumnju u neku virusnu infekciju. Nebojši je ovo bilo prvo putovanje u svemir pa mu je to izazvalo i određeni stres. Virus je verovatno spadao u pasivnu kategoriju jer bi ga već analizatori detektovali. Ali se u smanjeni Nebojšin imunitet lako zalepio. Nije znala kako da tumači da mu je celo telo drhtalo od hladnoće.
Kako da mu pomogne? Pre je popio čaj sa limunom koji mu je spremila. Topla tečnost ga je malo smirila, ali to nije dugo trajalo, pa su se simptomi ponovo vratili. U svojoj glavi je ubrzano počela da pretražuje memorijsku bazu. Počela je sa pretraživanjem podataka koji su bili vezani za njegovu planetu - Zemlju. Istakao se jedan zanimljiv podatak, kako se gotovo isti slučaj rešavao u istoriji.
Vizantijski car Justinijan u popriličnim godinama je oboleo sa sličnim simptomima. Tada se ulična kurtizana ponudila da će cara izlečiti. Dvorjani su pristali na njen predlog jer, jednostavno, nisu imali šta da izgube. Teodora se tada svukla i onako gola legla pored cara. To je potrajalo nekoliko dana dok caru nije počelo da bude bolje. Da Justinijan nije bio nezahvalan za njenu žrtvu, odužio joj se tako što se s njom oženio i postavio je za caricu.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Što da ne, pomislila je Miranda, po svaku cenu je htela da Nebojši pomogne. Znala je koliko je on važan osobama koje su i njoj drage, a bez ikakve sumnje Nebojša je bio drag i njoj. Nije joj trebalo dugo, skinula se i ona i uvukla ispod pokrivača prilepivši se pored Nebojše, predavajući mu svoju toplinu. Nije prošlo mnogo vremena, telo mu je počelo manje da drhti, ali je zatvorenih očiju i dalje buncao: - Solaria, Solaria.
Mirandin blok osećanja u njenom mozgu je vibrirao preopterećen obradom informacija koje je osećala prema Nebojši. Još bolje je Nebojšu obuhvatila rukama, nadajući se da će mu njena blizina pomoći da ozdravi što pre. Bolje da ona nestane nego da mu se bilo šta loše desi.
Bilo je jutro, koliko je pokazivao sat na zidu, kad je Nebojša otvorio oči. Ono što nije mogao da ne primeti bila je Miranda koja je ležala pored njega. Prvo je primetio da ima zatvorene kapke na očima, a drugo, ne samo da je primetio već i te kako osećao toplotu njenog tela, koja nije bila ni velika ni mala već taman onolika koliko njemu treba. Jedna njena ruka je bila prebačena preko njegovog ramena, a druga joj je bila u njegovom krilu, opuštena ali i lagano pritisnuta između dva tela.
