-Nebojša, sada kad su ovi nemirni dečaci pobegli, hoćemo li da nastavimo priču? - Pogledala ga je, pa sela pored njega. On nije bio ništa manje iznenađen nego ona dvojica siledžija koja su pobegla od Mirande. A srce mu je lupalo sto na sat. Miranda je to registrovala, - hajde ne sekiraj se, nije bilo ništa strašno, - Miranda ga je zagrlila i poljubila u obraz da bi ga smirila.
-Kako si to uspela? - upitao ju je, i dalje ne verujući šta se malo pre desilo.
-Ti mene ne slušaš. Rekla sam ti da ja brinem o tebi.
-Čuo sam, ali nisam verovao da misliš bukvalno.
-Naravno da sam mislila bukvalno i sasvim ozbiljno.
-U redu, verujem ti. Kaži mi kako da ti se za ovo zahvalim?
-Da je neka druga situacija rekla bih ti da nema potrebe, ali ću ovu ipak iskoristiti. Zahvali mi se tako što ćeš me zagrliti i poljubiti, to će biti dovoljno.
Nebojša stavi ruku preko njenih ramena i privuče je k sebi. Miranda mu se nameštala za poljubac, međutim on je s tim oklevao.
-U čemu je problem, to je samo jedan poljubac? - upitala ga je.
-Nije to samo, poljubac je ceo jedan svet!
-Da li to znači da ti mene ne želiš?
-Nemam ništa protiv tebe ali je moje srce namenjeno drugoj. Stalo mi je do nje, moraš to razumeti. A da li ti uopšte znaš šta želiš?
-Sigurno da znam. Video si da sam ja fizički jaka, ti nisi bio toliko, pa sam te ja zaštitila. Međutim ja imam drugih nedostataka. Želela bih da me ti emotivno štitiš jer sam tu veoma osetljiva.
-To se kaže da bi htela biti voljena.
-To je tačno, nisam htela biti toliko direktna.
-Ja sebe ne mogu da delim na dve polovine. Priznajem, s tobom mi je prijatno. Draga si mi čak možda i više nego što je to dozvoljeno, ali ja ne mogu preći preko onog što je meni vrednije. Za Solariu bih život dao. Šta će mi on bez nje. Eto, toliko mi ona znači. Ona je moj potpuni životni smisao.
-Šta je potrebno da uradi neka osoba da zasluži takvu ljubav? Da li će mene iko tako voleti svim srcem? Osećam se sada veoma tužno i usamljeno.
-Ljubav se ne zaslužuje, ona se rađa između dve osobe koje su posvećene jedna drugoj. A što se tebe tiče ne sumnjam da ćeš biti voljena. Osetićeš i međusobno pripadanje, posvećenost, zajedništvo. Ko tebe ne bi takvu voleo? Da sam neko drugi zavidio bih takvom srećniku. Sama ne treba da se osećaš, možda te ne volim onom pravom ljubavlju, ali osećam među nama bliskost i razumevanje. A to bi trebalo i te kako da bude dovoljno da se ne osećaš samom. Svakako ne kad si pored mene.
-Sada mi je mnogo lakše. Drago mi je što misliš tako o meni. Niko mi to nije rekao tako lepo kao ti. Sada razumem Solariju kada je govorila da si poseban.
-Vi žene ste mnogo osetljive. Stalno patite za nekim dokazivanjima, verovatno nije samo u pitanju nesigurnost.
-Jesmo, ali ne pokazujemo. Svaka od nas treba rame na koje se može osloniti. Ovde na tvom ramenu je baš udobno, a i lepo miriše. Nego, ti stvarno mene gledaš kao pravu ženu?
-Svakako. Zašto ne bih? Ako ti sebe vidiš takvom, zašto te ne bih i ja. Osim toga to prvenstveno odgovara i meni. Vidim kako izgledaš, a takođe i kako se ponašaš. Godi mi što si okrenuta prema meni. Osećam ono nežno i ženstveno u tebi. To mi je mnogo važnije nego ono što vidim spolja.
-Ja bih volela da me svi vide takvom, kao što me ti vidiš. Ali Solarija mi je pričala da se ja moram tako predstavljati da bi me drugi shvatili ozbiljno. To mi je još uvek problem, moje emocije nisu još dovoljno izražene da bih mogla osetiti sve što želim. Osećam da u meni uvek nedostaje neki delić da bih bila potuna ličnost.
