Kad su završili sa jelom ponovo su seli u dnevni boravak, u udobne fotelje koje su se prilagođavale telu podbočivši baš ono što je bilo potrebno. Na stočiću ispred nje je stajala velika čaša narandžastog soka.
-Slobodno popij, - reče Profesor, - ukusno je i puno vitamina.
-Odakle se stvorilo?
-To je automatizovani kućni servis, nastoji da bude neprimetan. Nego kaži mi kako si putovala?
-Prilično tumbavo.
-Ha, ha, ha, očekivao sam da ćeš tako nešto reći.
-Više sam se iznenadila nego što sam se ugruvala, dobro je što mi je kosa bila uvezana inače bih pokvarila frizuru onakvim skokom na glavu.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Nisi navikla na to, biće vremena i za to. Zamisli mene da se tako kotrljam? Taj balon je u eksperimentalnoj fazi, ali se pokazao kao veoma efikasan, pouzdan i veoma jednostavan za upotrebu. Pre su se koristili akceleratorski tuneli, a posle njih teleportacine kapije za dezintegraciju i integraciju. Sve je to bilo veoma glomazno i prilično zahtevno što se tiče vremena za izgradnju. Najveća mana im je bila što su bili nepokretni. Sada se svemirski brod locira na poželjnoj tački, izbaci i naduva balon atmosferskim sadržajem, pa nisu potrebna nikakva svemirska odela. Samo je potrebno sačekati da uletiš unutra, brod uvuče balon unutra i to je sve. To si već prošla.
-Ali kako on zna da treba u njega da uletim?
-To je lako, ti imaš lokator.
-Ja? Nemam ja nikakav lokator. Rekli su mi da osim neke specijalne odeće ništa ne smem da nosim sa sobom. Na tom brodu su mi i tu odeću oduzeli i dali mi ovu koju vidiš. Nije ona loša, u njoj delujem previše ozbiljno, a osim toga ja je nisam ni birala.
-A šta je to što imaš na desnom uvu?
-Ah to. To mi je minđuša koju mi je mama poklonila za rođendan. Znači to je lokator? Ja sam to bacala kojekuda po sobi, ima na sebi neke čudne kristale.
-Ti kristali su visokofrekventne antene, a ta minđuša nije samo lokator.
-Nego?
-Hoćeš li mi minđušu dati na trenutak?
Solaria ju je otkopčala i pružila je Profesoru. On ju je uzeo i stavio na jednu staklenu kutiju koja je nakon dodira zatreperila plavozelenom laserskom svetlošću.
-Hoćeš li da čuješ poruku koja je stigla sa tobom?
-Od koga je?
-Od tvoje mame.
-Hajde pusti.
-"Ciao mia piccolina. Ako ovo slušaš, znači da si dobro putovala. Pozdravi Dedu. Tata i ja mislimo na tebe."
-Da, to je moja mama, ali to uopšte nije njen glas.
-Jeste njen, ali je digitalan. Objasniću ti to posle. Kao i to kakve mi je tvoja majka poslala podatke koji su u njemu pohranjeni. U minđuši sam ti ostavio knjige koje ti je majka spremila pa ih ti preko ovog uređaja prebaci u kućnu Veštačku Inteligenciju.
