Admenta je počela svoj izveštaj.
-Haron, Athus, ja i još dvojica androida smo bili na lokaciji crne mrlje koju su Leo i Ripley registrovali iz svemirskog broda. Iskreno da kažem, niti sam znala šta tražim niti sam nešto očekivala, jedino je to da sam imala neki predosećaj. Međutim i on se značajno smanjio kad smo došli na lice mesta. Verovatno je svima jasno da kad smo došli tamo, nismo mogli bilo šta da vidimo. Samo led i to svuda u krug. Ni reči o nekoj crnoj mrlji, iako smo znali da je ona ispod nas.
Dubina od 350 metara je izgledala nedostižno daleko. Ne zato što se ona ne može savladati, nego je to jedan veoma zahtevan proces, potrebno je dosta ljudi i naravno vremena da bi se došlo do te dubine. Mene je mučilo pitanje, šta ako tamo, kad stignemo, ništa ne nađemo? Kako nadoknaditi taj promašaj, kad smo za to vreme mogli da izgradimo velelepne palate u kojima bi mogli da uživamo?
-Stani malo, - prekine je Teyla, - ti jesi mlada, ali nisi glupa, nemoj mi se ponašati kao neka bespomoćna baba, ja sam matora ali svakako nisam preterano pametna. Ono što me odlikuje, to je vađenje na iskustvo. Šta sam naučila do sada? Ako sam u borbenoj letilici pred sukob sa neprijateljom, ti misliš da mene ne opterećuju razne misli. U pitanju su životi, a ne samo neki sitni problemčići. Čak nije bio u pitanju moj život, lako bih ja s tim, ali na leđima sam imala i živote članova moje posade. Osećala sam se odgovornom za njih, ali je ipak trebalo obaviti zadatak, a to je obrana planete. Postala sam svesna, da u sukobu svi lako možemo izgubiti živote, ali je pitanje kakva je alternativa? Ako se povučemo pa nas oni počnu ganjati, sustignu i unište, da li je to bolja varijanta? Svakako da nije.
Čovek mora imati viziju, a ona treba biti racionalna koliko je to moguće.
Ja tebe gledam ovde kao mladu naučnicu, koja misli i razmišlja i o uzrocima i o posledicama. Ti se ovim sigurno ne baviš zato što ti je dosadno, niti iz nekog ćefa. Smatraš da to može biti korisno našoj zajednici. Zar nije tako? Mi slušamo tvoje obrazloženje i ako je ono po nama korektno tu onda više nema dilema. Može se postaviti pitanje da li postoje uslovi za ostvarenje svih planova, ali je to druga tema, to meni prepusti, mora neko i to da radi. Evo, neka ti svi ovde okupljeni kažu da li imaju nešto protiv tvog stava. Ne moraju ništa da govore, a mogu ja umesto njih - nemaju.
Dakle, ostvaruj svoje zamisli onoliko koliko si u stanju. Sve što smo do sada radili, možda nije bilo idealno, možda je bilo i grešaka, ali je bilo korisno. Seti se samo prve ledene pećine balona koju smo otkrili i šta je bilo posle toga. Svi smo mi ovde po malo otkačeni i ludi, ali ipak sve solidno funkcioniše. Bila sam i ja skeptična kad je došao Nebojša i rekao da sadi biljke, Nisam znala da li da se smejem ili plačem od muke, a ti mi kaži šta si jela danas za ručak i koliko ti je prijalo? Svi, kao što vidiš, daju svoj doprinos u okviru svojih mogućnosti i za sve to je samo potrebna koordinacija.
Ko se mogao nadati da će i ova mala bubica, - tu pokaže na Moiru, - voditi tako zahtevan projekat kao što je Pukotina. Imala je volju i želju i eto joj! A šta smo mislili o njoj kad smo je prvi put videli? A sad je postala strah i trepet za muški svet! - Moira koja ju je pažljivo slušala počela je da se krsti od čuda. Teyla je nastavila, - Ti si Admenta, od početka bila moja miljenica i to nikad nisam krila, zato imaš moju podršku u svemu što naumiš.
-A šta sam ja, zar ti ja nisam miljenica? - Javi se iz drugog ugla prostorije Renesmee, koja je dojila Gilija.
-Ti ima da ćutiš i nemaš pravo glasa. Bila si ti ovde i prevelika miljenica nekih ljudi, pa je to skoro izazvalo revoluciju u našoj zajednici.
-O kojim ljudima se radi? - ubaci se Leo.
-To je bilo rečeno samo figurativno. Tačno je to da na Frizumu nema osobe koja nju ne obožava, jedino za teba baš nisam sigurna.
