-Deda, Leo je rekao da se tebi obratim za pomoć, jer se on u ovaj problem ne razume.
-O čemu je reč?
-Hoću da potegneš veze da organizuješ meč u turbo hokeju.
-Ko bi tu nastupao?
-Zvanični omladinski prvak Heroji, protiv moje ekipe.
-Ne vidim nikakav smisao u tome. Heroji su državni prvaci i to su sve dobro uvežbani momci koji uglavnom imaju osamnaest godina, a tvoji momci imaju tek šesnaest ili sedamnaest, pa mislim da nemaju ama baš nikakve šanse protiv iskusne ekipe koja je navikla samo na pobede.
-Moju ekipu neće sačinjavati momci nego devojke. Moj tim je usvojio jedan važan moto: Boj ne bije svijetlo oružje, već srce u junaka!
-Devojke? Pa to je potpuno ludo! Ti zaboravljaš da je to veoma gruba muška igra, a takođe tvoje su devojke još devojčice, koje bi mogle biti povređene. Česti su slučajevi lomljenja kostiju i drugih povreda. Svaki član Heroja je grdosija, imaće dvostruko veću masu od tvoje devojčice. A oni se u igri uglavnom oslanjaju na snagu.
-Znam i na to baš i računam, ali ja na tome ipak insistiram, jer je to meni i mojim "ljudima" jako važno. Svesna sam rizika, ali isto tako verujem u svoju ekipu koju sam lično trenirala uz pomoć Ripleya. Leo je trenirao mušku ekipu, neću da ti kažem kako je prošao njihov međusobni trening.
-Da li tu ima neka posebna tajna?
-Nema tu nikakve tajne, Herojima pripremamo i te kakvo iznenađenje. Da bi iznenađenje uspelo, potrebno je da na nekom lokalu igraju naša muška i ljudska ekipa koja će biti solidna, ali neće biti visokog ranga. Naša ekipa će taj meč izgubiti sa veoma malom razlikom. Heroji će taj podatak imati u glavi kad se budu susreli sa našom ženskom ekipom.
-Vidim da si spremna da ideš na nameštanje rezultata što je veoma kažnjivo. Verovatno u tebe neće posumnjati ako radiš na svoju štetu, jer to ne bi imalo logike. A nakon što se potpiše zapisnik, niko više nema pravo da se žali. U ovom slučaju pobednička ekipa, koja je protivnička, se sigurno neće žaliti. Zanima me kako će se tvoja ekipa zvati?
-Heroine!
-Videću šta mogu da uradim, ne mogu ništa da garantujem.
* * *
Pred meč, Solarija je u svlačionici davala poslednje instrukcije svojim Heroinama.
-Devojke, setite se kroz šta smo sve prošli da bi došli dovde. Počeli smo sa treniranjem na travi, pa smo nastavili sa treniranjem na rošulama. Prešli samo na vežbanje na ledu i na kraju smo vežbale na antimagnetnom terenu. Uzdajte se u svoje magnetne čizme, a još više u svoje junačko srce. Znajte da su oni skoro dvostruko teži pa samim tim i sporiji. Vi ćete zbog toga sa svojim čizmama skoro da letite. Ako niste potpuno u stanju da kontrolišete tak, nemojte ulaziti u obračune, a svakako izbegavajte sudare jer će vas oni pokušati zgnječiti uz ogradu. U takvom slučaju ostavite tak njima a vi se izmaknite. Kasnije se ponovo borite da ga osvojite. Nikako ne želim da budete povređene svojom krivicom, u nekom individualnom samo dokazivanju, jer tada nećete moći igrati a to nam nikako nije u interesu. Uvek je važniji interes cele ekipe nego pojedinca.