Bilo je simpatično videti Kodaru koja je u rancu na leđima nosila vreću za spavanje. Manji teret od dva kilograma nije mogla da dobije, a da zauzme toliko prostora kao pužić kad nosi ogromnu kuću na svojim leđima. Kodara se za razliku od nekih damica nije bunila. Njenih dvanaest godina nisu bile prepreka da se oseća ravnopravnom sa ostalim delom ekipe. A da se odrekne kupanja u moru, pogotovo što tamo idu svi njeni jer ih je ona tako svojatala a i te kako osećala da joj je to uzvraćeno, jednostavno nije dolazilo u obzir. To je bila njena porodica.
Išla je ona u školu i na predavanja, ali iste sekunde ju je zaboravljala i misli usmeravalana na spavaonu u kojoj se bar po njoj, dešavalo toliko interesantnih stvari, više nego u bilo kojem filmu kojeg je gledala. A ono što je bilo najvažnije ona je dobrim delom u svemu tome učestvovala. Nije bila samo svedok dešavanja. Malo se ljutila na Doru što joj nije dozvolila da pozove i Ogina da ide s njom kad već svi idu u nekom paru, ali joj je on nekad bio veći teret nego prijatnost. Družio se s njom samo kad ne bi imao s kim drugim. Pa nije ona valjda spala na tako niske grane? Nije joj promaklo koliko su momci posvećeni svojim devojkama.
Zbog čega Ogin njoj nije toliko posvećen? Nije toliko mlad, stariji je od nje skoro dve godine, kad će se već uozbiljiti? Da li da ga čeka ili da nađe drugog, jer njoj vreme prolazi, uskoro će napuniti trinaest godina, a to znači da je već velika, jer ima dokaze da je postala žensko. Tako je ona cupkala sa rancem na leđima zajedno sa ostalima i razmišljala o svom životu. Pitali su je da li joj je ranac težak, naravno da nije, odgovarala je ona. Mora da trpi, šta drugo da radi, nije ni drugima lako. Probala je da podigne jedan muški ranac, nije mogla ni da ga pomeri, kao da je duplo teži i od nje same.
Kao poslednja u grupi Dora je pogledala iza sebe u praznu spavaonu, konstatujući koliko ljudi čine neko mesto lepim, a ne mesto ljude. Dobro je što će se svi opet vratiti jer je u spavaoni ostalo toliko uspomena, toliko evolucija ljubavi. I nju je ova spavaoma značajno promenila. Od obične mlade i neiskusne devojke ali i prilično hrabre, sada se osećala veoma zrelo i iskusno. Ima porodicu koju voli ali o kojoj i brine. Svi joj oni tu ljubav uzvraćaju pa čak i Kodara koja ju je nekoliko puta nazvala mama. Možda bi stvarno mogla početi razmišljati da to stvarno i postane. U sebi je osećala dovoljno snage i za to, ali će ipak prepustiti Sauronu da o tome odlučuje, jer on mora dobrovoljno da postane tata a ne pod pritiskom. Dora se okrene prema grupi i pruži korak da ih stigne.
-Zaboravila si nešto? - upita je Sauron kad mu se približila.
-Tako nekako, - reče Dora i uhvati ga za ruku.
***
Spike i Lyra su ih već čekali sa spuštenim rancima, ali ne samo oni. Bilo je tu i članova Frizumske uprave koji su došli da ih isprate, a među njima i Moira. Pozdravljala se sa svakim pojedinačno jer ih je sve i te kako dobro poznavala. Momci su bili oduševljeni što je vide i što je mogu zagrliti. Moira nije bila u toku sa svime što se dešavalo u spavaoni u poslednje vreme. Najzanimljivije joj je bilo sa kakvim ponosom su joj momci predstavljali svoje devojke, kao da je podsećaju, ne samo na ono što su zajedno doživljavali, već i na ono o čemu su pričali, pogotovo ona, kako će biti jednog dana.
Moira je svaku od devojaka i te kako dobro poznavala. Ne samo što ih je birala za sestre svojih momaka već im je i u školi predavala matematiku. Ono što nije znala, bilo je ko je s kim i u kakvom odnosu jer su se stvari u spavaonici preko noći menjale. Osmesi momaka i njihovih devojaka su više govorili od bilo kakvih reči. Moira je zaključila da je sve u redu, a kako i ne bi bilo sa tako pametnim i sposobnim osobama.
Putnici su se smestili u otvorenu kabinu, složivši rančeve i zauzimajući mesta na improvizovanim klupama koju su bile pripremljene samo za ovu priliku, jer je kabina u obliku vagona bila namenjena za transport različitog materijala. Nakon pozdravljanja mahanjem rukama krenuli su.
