-Ne žuri. Kažem ti da je sve građeno na pretpostavkama. Zaključak da imaš matericu sam doneo kad sam ti opipavao grudi i video oblik bradavica. Grudi su bile previše mekane da bi služile da se neko s njima zadovoljava od odraslih, ali zato njihov oblik i struktura su idealne za dojenje deteta. E sada dolazi na red ne tako lepa strana priče. Sve to što ti imaš nije planirano zato da bi ti imala svoju decu, već da bi nosila tuđu.
-Tuđu? Ja bih volela da to bude tvoje dete.
-Verujem ti. Izgleda da si projektovana kao multifunkcionalni android, a jedna od funkcija je da budeš i surogat majka, odnosno da nosiš i dojiš, ne svoje, već tuđe odnosno neko ljudsko dete.
-Neću ja to da radim. Mene niko ništa da pita? Pa šta sam ja onda? Nečija štala za uzgoj ovaca? Jednostavno, ne pristajem na to. Nebojša, ti si moj heroj, hoćeš li me zaštititi?
-Daću sve od sebe. Ti si moja princeza, nemoj da brineš.
-Sada me zagrli sa obe ruke, jako stisni i nemoj me nikad ispuštati iz svog zagrljaja.
-Nemoj da se sekiraš, čuvaću te. - Nebojša se malo sagne i poljubi je u čelo.
-Mogu ti reći da mi je ovako dok mi je glava na tvojim grudima veoma lepo.
-Kad si se već tako udobno namestila šta da ti radim, mrzi me da ti se odupirem, ipak si mi prijateljica.
-Budi siguran da ti jesam. Ali mi se čini da ti nisam dovoljno.
-Ne znam na šta misliš?
-Malo pre smo govorili o mom telu. Ti si ga celog ispitao. Otkrio si u njemu ono što ja nikad ne bih mogla ni pretpostaviti. Razmišljam o tome šta bi se meni sve dešavalo da me Solaria nije ukrala iz Laboratorije i omogućila da sada budem s tobom. Ne znam da li ću ikad biti u stanju da joj se dovoljno zahvalim, a baš imam takvu potrebu.
-Nemoj se time opterećivati. Nije ona to radila da bi joj zahvaljivala, već zato što je smatrala da je tako ispravno. Možeš i na mene gledati na isti način, budi sigurna da ću sve učiniti što je u mojoj moći da te zaštitim od bilo kakve opasnosti. Kad je pojedinac ugrožen jako je dobro imati prijatelje u koje možeš imati poverenje. Za sve što ti bude trebalo, pa i najmanju sitnicu, znaš gde sam.
-Slažem se s tobom. Moram priznati da si mi i ti mnogo toga dobrog uradio. Pretpostavljam da nema potrebe ni da se tebi zahvaljujem.
-Naravno da nema. Nemoj na to puno da misliš. Ako sam ti bilo šta dobro radio, to je bilo i na moje zadovoljstvo. Meni je veoma lepo kad sam s tobom, a kad ti nešto dobro učinim imam osećaj kao da sam to uradio i sebi.
-Znam to. Zato bih volela da me baš ti operišeš. Da me napraviš potpuno funkcionalnom. Nemoj mnogo brinuti, ja ću se dobro pripremiti pa ću ti u tome pomagati, valjda ti je jasno da ja to ne mogu sama. A ja u tebe imam potpuno poverenje da će sve ispasti kako treba. Pogotovo mi je važno da mi ti osposobiš ono što je potrebno da bih mogla osetiti erotsko uzbuđenje u sebi kad me neko dira. Nikako ne bih volela da mi to radi neko drugi i da mi to testira. Kad sam stobom, potpuno sam opuštena i prožimaju me samo lepe misli. Ti si prava osoba koja će proceniti da li je sve napravljeno kako treba.
-Mislim da malo preteruješ. Ne znam na osnovu čega si zaključila da sam ja tako poseban?
-Mislim da je došlo vreme da ti otkrijem onu tajnu koju sam ti spomenula i obećala da ću ti je otkriti.
-Ne verujem da posle svega što sam saznao o tebi postoji išta drugo što bi me moglo iznenaditi.
-To je zato što gledaš šumu pa nikako ne možeš da vidiš drvo.
