-Ispričao sam ti kako mi je bilo pre nego što si se ti pojavila. Otada je prošlo više dana pa mogu bolje razumeti šta se sve dešavalo. Dakle, kad si se ti pojavila ja sam bio u nekoj vrsti hibernacije. Potpuno posvećen učenju i onim što je bilo vezano za to. Osim obaveznog nisam ni sa kim komunicirao. Nisam gledao druge devojke jer me one nisu interesovale.
Osećao sam se usamljenim, nedostaja mi je pažnja, nežne reči, ljubav i naravno intimni odnosi. Nisam se samozadovoljavao. Pokušavao sam da razmišljanjem o Solariji nadoknadim sve čega nisam imao. Međutim kako je vreme odmicalo počeo sam se pitati kad će doći taj dan kad ćemo biti zajedno. Razmišljao sam i o tome da postoji mogućnost da nikad ne budemo. Jer, uvek se nešto može desiti.
Nisam sumnjao u njenu vernost. Bili smo toliko godina zajedno, bila je prema meni sve to vreme toliko iskrena, pa sam smatrao nemogućim da se to promeni. Recimo, da me je ipak prevarila, prvo što bih je pitao bilo bi da li me još voli. Ako bi odgovor bio potvrdan ne bih je pitao ni s kim ni zbog čega me prevarila. Toliko mi je stalo do nje i njene ljubavi.
Tvoja prva pojava u mojoj kući me potpuno poremetila. Nije mi bio problem tvoj izgled. Bio je provokativan ali sam mogao to da izdržim. Ipak priznajem da takvu lepotu nikad ranije nisam video. Problem je bio u tvom simbolu. Najviše me preseklo kad sam shvatio zašto si došla, iako sam stalno razmišljao o tom danu. Ali tada u tom trenutku kao da mi se svet urušio pod nogama.
Odjednom mi nestaje svet u kojem sam, a ne postoji svet koji će ga zameniti. Gledao sam tebe, ali kroz tebe nisam mogo zamisliti taj svet. Da je umesto tebe bila Solaria, taj problem bi mi bio beznačajan. Neka me povede za ruku, ja ću za njom da idem srećan, jer to znači da ćemo biti zajedno, a potpuno je nebitno gde idemo. Kad sam video tebe, onako prelepu, ali ne samo to već i duhovitu i lukavu, uplašio sam se tog sveta.
Pomislio sam da ću u tom svetu ja biti potpuno beznačajan. Ako su svi super inteligentni, šta ja imam tamo da tražim. Ja sam sa sobom ne mogu da izađem na kraj, a kako ću tek tamo. Da li će me držati u nekoj kućici ili kavezu pa me hraniti kao neki zanimljiv primerak za proučavanje zaostalosti? Jer, da sam ja sam došao u taj svet, to bi bila moja inicijativa, pa ako ne superiornost, a onda bar neka vrsta ravnopravnosti. A ovako ispada da je neko došao da me uzme i nosi, kao da sam neki nađeni predmet na putu.
Ja o tom svetu nisam ama baš ništa znao, kakva je to mogla biti vrsta vanzemaljaca, koliko su slični ili različiti od ljudi. Na neki način sam bio potpuno ubeđen da nisu slični ljudima na Zemlji. Nisam mislio o fizičkoj sličnosti već o ukupnom funkcionisanju. Kad sam tebe video takvu, pomislio sam kakvi su tek onda oni ostali? Bio sam siguran da meni u posetu nije došao neki predsednik nacije, verovatno su poslali po mene neku najmanje važnu osobu, koja će samo biti u stanju da me pokupi.
Kad sam postao svestan da ću morati da idem, ne u smislu prisile nego mog izbora, počeo sam da razmišljam o svetu koji napuštam. Iako taj svet nije za mene bio idealan jer nije bilo Solarie, sve ostalo je bilo sasvim zadovoljvajuće. Da je ona bila tu ne bih imao ni najmanju zamerku. Pa i ovako je bilo prilično bolno sve to napustiti. I majku i fakultet i Institut i razne stručne kontakte koje sam imao.
Solarijine roditelje nisam često viđao ali sam ih na neki naćin osećao u svojoj blizini kako mi daju podršku u vezi svega što sam radio. Oni su mi bili značajni u psihičkom smislu, jer sam znao da ako mi iskrsne neki problem, njima se mogu slobodno obratiti za pomoć. Već znaš kako je bilo kad si razgovarala sa mojom majkom. Posmatrao sam ispočetka tebe i nju kako se merkate.
Posle sam vas gledao kako komunicirate dok pričate o Solariji. Začudilo me je kad sam video da se prema tebi počela ponašati kao da si Solaria. A kad ste se zagrlile na rastanku, baš onako snažno, zaključio sam koliko te je blisko prihvatila. Naravno da mi je bilo drago to videti, ali mi je bilo veoma teško da gledam kako mi majka plače svesna da odlazim.
