Veliki svemirski teretni brod je pristajao na Frizum uz sve potrebne mere bezbednosti. Ledena para se dizala u vis izazvana potisnim motorima koji su usporavali letilicu. Teyla, Renesmee i Nebojša u skafandrima su čekali u kontaktnoj kupoli. Mnogi drugi androidi su takođe bili spremni za prihvat dece androida. Kad je trojka ušla u svemirski brod i skinula skafandere počelo je pozdravljanje.
Prvo je Solarija skočila na Nebojšu obuhvativši ga rukama oko vrata a nogama oko struka. Dok su se ljubili, a preciznije bi bilo reći da je Solarija ljubila njega po celom licu a da on nije imao kad da joj uzvrati. Ripley se pozdravljao sa Teylom, a Renesmee sa Leom. Napokon se Solarija spustila sa Nebojše pa ga je upoznala sa svojim prijateljima Leom i Ripleyem. On je na prilično dobrom Solarijskom jezikom kojeg je naučio od Mirande i na Frizumu, uzvraćao. Srdačno su se rukovali i smejali.
-Dovde nam se Solaria popela sa pričom o tebi, - Leo je pokazivao vrh glave, - mislili smo da si neko nadnaravno biće, a ti mi izgledaš sasvim normalno, - Leo je glumio razočaranost.
Nebojša ga je pogledao smejući se, hteo je da mu uzvrati sa: - i meni je Renesmee pričala o tebi, - ali je od toga ipak odutao. Zaključio je da bi bilo mudro ćutati o tome.
-Kako je proteklo putovanje? - upitala je Teyla Solariju.
-Sve je bilo po planu, nije bilo većih problema, - Solarija joj je odgovorila.
-Da li vam je bilo dosadno?
-Ni malo. Leo i Ripley su veoma zanimljivi sagovornici, meni je bilo s njima veoma prijatno. Dosta sam naučila o Frizumu, pa sam donekle u toku.
-Dosta novih stvari se u međuvremenu dogodilo, da li te to zanima? - Teyla je bila znatiželjna.
-Naravno da me zanima, ali sada imam važnijih stvari koje moram nadoknaditi. Ni malo ne sumnjam da ćeš se kao i do sada snaći bez mene. - Solarija se nasmeje pa se okrene Nebojši, - dođi da ti nešto pokažem, mislim da sam ti prošli put ostala nešto dužna. Krenuo je za njom do vrata jedne kabine. On ju je tu uhvatio, privukao sebi i počeo strastveno da ljubi. Odlično je znala koliko mu to znači. Kad je intenzitet popustio otvorila je vrata kabine i uvela ga unutra. Kabina je bila prilično velika, verovatno najveća na ovom svemirskom brodu. Osim nekog kreveta na sredini sobe koji je bio bez jastuka i posteljine, prostorija je bila potpuno prazna. Zidovi, plafon, pod pa i krevet, sve je bilo u jednoličnoj sivoj boji. Došli su pored kreveta gde su se opet zagrlili i počeli ljubiti.
Posle nekog vremena Solaria ga je pogledala i rekla: - Zatvori oči i ma šta ti ja radila nemoj ih otvarati. Obećavaš li?
Kako on nije imao razloga da se tome suprotstavi, samo je kimnuo glavom i zatvorio oči. Solaria je počela da ga svlači, deo po deo. On joj je u tome pomagao kad je trebalo, podižući ruku ili nogu, dok na kraju nije ostao samo u gaćama. Bio je siguran da je registrovala kako je počeo da se uzbuđuje i po tome kako se rukom o njega očešala. - Sačekaj još malo pa će biti spremno, - rekla mu je.
Prošlo je još malo vremena a onda ga je ona uhvatila za ruke, priljubila se uz njega i rekla da otvori oči. Iako je Solaria bila ispred njega i zaklanjala mu vidik, baš to drugo mu je privuklo pažnju. Soba je bila obasjana jakim suncem koje je bilo visoko na plavom nebu bez i jednog oblačka. Zidovi kabine su nestali a umesto njih se širio pogled na morsku pučinu. Iz tog pravca je počeo da duva lagani povetarac. Pod prostorije je imao boju i strukturu morskog peska isto kao što je imao krevet koji je bio pored njih.
-Naša plaža? - uzviknuo je Nebojša, - kako si to uspela?
-Pomagala mi je Miranda. Dozvolila sam joj da mi čita misli, pa je uz to i tvoju fotografiju koju si mi poslao napravila trodimenzionalnu projekciju. To smo napravile još ranije nego što sam je poslala po tebe. Naravno tu ima još dosta tehničkih dodataka.
