-Da li je sve u redu? - Upita Profesor Lea kad je ugledao njega i Renesmee kako se vraćaju iz pravca kupatila.
-Nema nikakvih problema, samo mali napad mučnine. Verovatno je psihološki izazvan kad se Solarija šalila sa Teylom i Ripleyom da mogu da prave decu.
-Nisam se ja šalila, - odgovorila je u polušaljivom tonu. - Izgleda da mi ne gine da budem kuma njihovog deteta, pa čak znam i ime koje ću da mu dam.
-Koje? - upita Ripley
-Kud si požurio? Vidim da si zainteresovan i nestrpljiv. Najpre ti njega napravi, evo sa ovom lepom damom ovde, - tu Solaria pokaže na Teylu.
Ripley se okrenuo prema Teyli pa ju je počeo sa pažnjom posmatrati, odmeravajući je, kao da je nikad pre nije video.
-Ja nemam ništa protiv, - prihvatila je Teyla šaljivim tonom ali kako je nastavljala, taj ton je postajao sve ozbiljniji, - do skoro nisam o tome uopšte razmišljala. Mislila sam da sam kamenog srca, koje ne bi moglo da pruži potrebnu ljubav ni muškarcu a pogotovo ne detetu. Ali zahvaljujući tebi Solaria, radeći sa androidskom decom stvarno sam ih zavolela kao majka, iako to nisam smela da pokazujem zbog prirode posla. Međutim prelomni trenutak u mojoj glavi bio je kad sam vodila jednu grupu na planinarenje. Tada je jedna devojčica upala u rupu pa me pozvala - mama, pomozi mi. Priznajem da sam se u tom trenutku veoma čudno osećala. Ta rečenica me je skoro potpuno blokirala. Kasnije sam se toga često prisećala i zamišljala sebe kako bi to bilo kad bih imala svoje dete. Bilo bi pametno i lepo na oca, - tu ona pogleda Rpleya, - a snažno na mene, jer ja baš i nisam lepotica.
-Meni si ti lepa, - odgovorio joj je Ripley.
-Stvarno tako misliš? - Teyla je bila iskreno i prijatno iznenađena. Ripley je samo potvrdno kimnuo glavom.
Profesor se okrenuo Renesmee, - kaži mi dušo, šta je tebe uznemirilo? Da nije to što je Solarija spomenula decu?
-Nema to veze sa Solariom. Nego sam se, dok je ona pričala, setila odluke Saveta. Tamo je rečeno da buduća androidska deca neće imati pravo da budu stanovnici Solarisa. Moraću da razmislim šta da uradim i gde da odem i to što pre.
-Nećeš ti nigde da odeš, bićeš s nama u ovoj kući, a mi ćemo brinuti o tebi koliko je to potrebno. Ne dolazi u obzir da bilo gde budeš sama. Društvo, da li se slažete? - okrenuo se svakom pojedinačno i svi su davali potvrdan znak. - Eto vidiš, sada pripadaš našoj velikoj porodici i svi smo mi ponosni što te imamo. A bilo kakvi problemi koji nastanu, zajednički ćemo rešavati.
-Hvala na ponudi, ali ja mogu da brinem sama o sebi.
-Možda sada i možeš, ali zar nije lepše da budeš okružena ljudima koji te vole? - Profesor se okrene ostalima, - a da mi nju umotamo u ćebe, svežemo kanapom i stavimo u krevet da nam ne pobegne?
-Idem ja po kanap, - reče Leo.
-Ja ću da donesem ćebe, - predloži Teyla.
Pritom su se svi smejali, pa se počela smejati i Renesmee.
-Najbolje bi bilo da nam se pokoriš, ipak smo mi jači, - reče Solaria dodajući poslednju kap u čaši.
-Dobro, dobro, neću nigde da idem, ostaću ovde. - Renesmee je osetila jednu čudnu toplinu kakvu nije nikad ranije, okružena svim ovim dragim ljudima. Veoma joj je prijao taj osećaj pripadanja porodici, koju nikad nije imala.
Svi su joj dobacivali znakove podrške, vidljivo najsrećniji je bio Profesor.
Njemu se zdravlje značajno popravilo pa više nije koristio kolica, već bi išao u sve duže šetnje, naravno uvek u pratnji Renesmee koja ga je pratila budnim okom. U šetnji bi uvek razgovarali o ozbiljnim naučnim temama i problemima. Iako je Renesmee bila iskusan naučnik, od Profesora je imala i te koliko da nauči. On joj je pričao o tome kako su Saradnica i on sarađivali i kako su rešavali probleme. Pogotovo one vezane za androide i njihovu trudnoću.
