Tri prijateljice kao tri gracije, čavrljale su u dobrom raspoloženju pijuckajući Nebojšinu kafu. Malo je reći da su bile kao sestre, jer ih je vezao osećaj bliskosti i povezanosti sa velikom dozom međusobnog razumevanja. Sve tri su bile svesne koliko ih zajedničkih interesa povezuju. Ni malo sporno nije bilo što su sve tri želele za Nebojšu ono najbolje. To je bez sumnje prva bila Solarija, ma koliko ga one druge volele. Nije potrebno naglašavati da ga je Miranda volela više od Renesme i to baš onako iskreno.
Inteligentna kakva je bila, a prelepa do bola, nije zaboravljala zakone fizike, da dva tela na istom mestu ne mogu da budu. Mogla je ona njega voleti koliko hoće, čak i bez potreba da krije, ali se znalo da je kapa na vrhu glave ipak Solarija. Ona je bila pokretač svega, svima potrebna snaga, idejni vođa. Nije morala čak ništa ni da radi, a radila je više od svih, dovoljno je bilo da smišlja ideje. Te njene ideje nisu razumeli ni njeni prijatelji a još manje neprijatelji.
Imala je u glavi neku divlju misao koja je sve izluđivala. Njen deda kao vrhovni stručnjak i onaj koji ju je usavršavao i za koju je mislio da je može lako čitati, ne malo puta bi se šokirao njenim potezima, za koje se kasnije ustanovilo da su bili velikog ali proračunatog rizika, ali i veoma jednostavni i logični. Njeno razmišljanje, kad bi se dovoljno koncentrisala, a uvek je kukala kako joj mozak sporo radi, bilo je vrsta Kolumbovog jajeta ili rešavanja Gordijevog čvora.
Naravno da je ona znala i za te primere. Zato, uraditi njoj neku štetu bilo je nezamislivo. Ma kako razumne i iskrene, bile su i detinje nestašne, da je Solarija kojim slučajem spremala neki kolač, one bi rizikujući da dobiju po prstima probale kremu koja se stavlja na kolače pre nego što se kolač ispeče.
Solarija se nije ni trenutka dvoumila koga će da pošalje da joj dovede Nebojšu. Verovala je svojoj intuiciji, jer nije imala kad da Mirandu detaljno upozna, da je ona neverovatan karakter ali istovremeno neverovatna glumica. Bilo joj je smešno, i toga se često prisećala kako je Miranda isprepadala Lea kad ju je ovaj uhvatio za nogu, dok je ležala na stolu kod dede. Nepredvidljiva ali ipak čvrstog karaktera Miranda je za taj ozbiljan i riskantan poduhvat, u smislu njegove uspešnosti, bila najpouzdanija. Imala je veliko znanje koje je munjevitom brzinom usvajala.
To nije samo bilo pasivno znanje već joj je kombinatorikom omogućavalo da pokaže neverovatnu inicijativu. Na neki način je i ona bila neiskusna kao i Solarija. Radila je ono što je mislila da treba a ne što bi neko drugi podrazumevao. I od Solarije i od njene mame je dobila podršku da se ne plaši pogrešaka, ali da joj na prvom mestu bude pozitivna ideja. To je Mirandi pomoglo u njenoj samouverenosti. Da li je zbog toga kršila norme ponašanja nekih od svetova o tome nije brinula.
Dok je bila na Solarisu Solarija je shvatala da vreme prolazi, kako njoj a tako i Nebojši. Vreme polako udaljava ljude. Odvojenost ispočetka jako teško pada, a li se onda čovek na nju navikne kao na bol o kojoj se više ne razmišlja. Po njenom mišljenju godinu dana je bio maksimum dokle se sve moglo tolerisati, posle toga se životi ustaljuju na one uslove koji su prisutni. Obaveze te teraju da im se svakodnevno posvećuješ i na kraju se s njima srodiš. A onda prođe još jedna godina, pa još jedna...