-Zbog čega ideš? - Ipak je shvatio da se ona ne šali, ali mu je bilo ipak teško da to prihvati.
-Idem na školovanje.
-Ali, ti ćeš tek sada da ideš u treći gimnazije, u Petnici si bila, na fakultet ne možeš, šta onda preostaje? Ipak na fakultet, zar ne?
-Pa, tako nešto. Samo idem mnogo daleko.
-Koliko ćeš da ostaneš?
-Godinu dana, možda malo više.
-Ostaćemo u kontaktu, zar ne?
-Nisam baš sigurna. Ja bih to želela, ali ne znam da li će to biti moguće. Ako bude, sigurno ćemo se dopisivati.
-Mogu li znati kada ideš?
-Ne idem danas, za to ne moraš brinuti, ali bih za nekoliko dana mogla kad mi završe pripreme.
-Da li ti to meni nešto tajiš?
-Nemoj to da me pitaš. Ti znaš da ja tebi sve govorim, i šta sam sanjala i šta sam jela i kad sam piškila. Ali ovaj put je drugačije. Važnije i od mene i od tebe. Puno toga ne znam ni ja, a ono što znam ne smem nikome da kažem, da ne bih ugrozila ceo projekat. Osim mojih roditelja, ti jedini znaš za ovo. Nisam ni to smela da ti kažem, ali mi je stalo do tebe, kako da odem a da ti ne kažem to, šta bi pomislio o meni?
-Nisi me baš utešila, ali moram to da prihvatim. Znači, imamo još par dana da budemo zajedno?
-Svaki slobodni minut koji budem imala posvetiću tebi ako želiš.
-Naravno da želim.
-Zato sam mislila da odemo negde.
-Gde?
-Saznala sam lokaciju gde ima pustih plaža. To je jedan rt, a asfaltni put ne prolazi blizu. Ima samo staza kojom se može prići motorom. Zbog toga tamo ima veoma malo ljudi. Uglavnom poneki pecaroš. Pa sam mislila da se tamo kupamo, moglo bi nam biti lepo.
-Lepo nam je i ovde.
-Naravno da jeste. Ali ovo mesto neće nigde da pobegne. A tamo ima i sunca i mora, možemo lepo da uživamo i slobodno da pričamo, a kad se vratimo možemo opet ovde da se ugnezdimo.
-Priznajem da ova sparina dosta smeta. A već sam se počeo znojiti koliko si se zalepila za mene. Hajde spremaj se.
-Zar ne vidiš da sam spremna? Imam kacigu na glavi.
Spustili su se niz drvene stepenice i susreli sa gospođom Raspopović koja ih je znatiželjno pogledala: - dugo ste se gore zadržali?
-Samo smo pričali, mama, - uzvrati joj Nebojša
-Naravno da ste samo pričali, a šta bi drugo? - odgovorila je, pomislila je kako ova deca ništa ne znaju, misleći na par koji je gledala.
-Idemo mojim motorom, ne znam kad ćemo se vratiti.
-U redu je, samo pažljivo vozi, odgovori gospođa.
-Hvala ti mama, - Nebojša joj priđe i poljubi u obraz.
-Doviđenja gospođo, - pozdravi je i Solaria.
-Lepo se provedite, deco.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
