Opasnica

174 9 1
                                    

-Znam da hoćeš i u to ti potpuno verujem, jer si i do sada bio nežan, ovaj put je bio problem u meni a ne u tebi.

-Ne bih ja to nazvao problemom. Smatram da ga uopšte nemaš. Mislim da je samo pitanje u vremenu. Danas si bila uplašena jer nisi bila spremna. Da bi bila spremna potrebno je, ali nije dovoljno, da pored mene budeš opuštena. Ipak je sve u glavi, o načinu na koji razmišljaš. Jutros kad si došla kod mene kući, legla si pored mene, bila si opuštena ali ti je u glavi bila misao kako da mi kažeš da od mene odlaziš.

Kad se ljudi vole oni razmišljaju kako da se što više sjedine. Dakle, tu je uključena i psihička i fizička strana ljubavi. Takvim razmišljanjem čovek se oslobađa straha, nije opterećen izmišljenim opasnostima. Kad te neko dotakne prstom od tog dodira možeš da se neprijatno naježiš, a ako te neko drugi isto tako dotakne možeš se sva rastopiti od miline.

U oba slučaja je bio isti dodir ali nisu bile iste osobe. Da bi se ti pored mene topila trebaš se na mene naviknuti i upoznati sve naše reakcije. Na to se Nebojša u predelu kukova nekoliko puta pomeri, pa je upita, - da li ga osećaš? Potrebno je vreme da se na njega navikneš, što ti ja budem draži biće ti i on.

-Naravno da ga osećam, skoro kao da je u meni, nego sam te pažljivo slušala.

-U redu je to. Ali sada nisi ni u kakvoj opasnosti, ne moraš dole biti toliko ukočena.

-Znaš li zašto se nisam pomerala? Jer si pričao o razmišljanju, a razmišljanje je suština mog načina življenja. A ja sam ga zamišljala da je on u jednom drugom ali ne mnogo dalekom mestu.

-Ne sekiraj se, sigurno će jednog dana biti, garantujem ti da će to biti prijatno.

Solaria je počela lagano da se kukovima pomera levo desno. On je svoje kukove počeo da diže i spušta, a onda je zatvorio oči i počeo ubrzanije da diše. Ona je počela da ubrzava ritam a on ju je u tome pratio. Nije mogla da odoli a da ne pogleda šta se između dva stomaka dešava, zato je ispružila ruke i za toliko se podigla.

Spustila je pogled, taman na vreme da vidi kako iz sjajne glavice izleće bela tečnost prskajući Nebojšu po grudima i gornjem stomaku. Osetila se veoma čudno i neobično. Bila je svedok svake Nebojšine reakcije i svakog njegovog titraja, svakog njegovog pulsiranja. Bilo joj je drago što takvu prijatnost njemu izaziva, ali je onda shvatila da se i ona sama počela uzbuđivati.

Skoro u istom trenutku kad je videla to neobično prskanje, imala je osećaj da to što izleće prvo prolazi kroz nju. Bila je gotovo sigurna da je i kod sebe osetila dozu vlažnosti. Još se dva tri puta pomerila napred-nazad i svaki put bi po još malo tečnosti izašlo. Istovremeno je osetila klizavost i kod sebe.

Nebojša je otvorio oči gledajući je ali i dalje teško dišući.

Pogledala je i ona njega, pa ga zapitala: - izgleda da te ovo umorilo kad teško dišeš?

-Jeste, ali će brzo proći.

-Šta ću ja sad?

-Mislim da je pravo vreme da me poljubiš i da se na meni potpuno opustiš da bih te takvu mogao zagrliti.

Ona je to uradila veoma pažljivo, dok se bela tečnost razlivala između dva tela, Solaria je došla do njegovih usana i ljubila ih, ostajući u tom položaju. Na Nebojši se potpuno opustila bez ikakvog straha ili napetosti. Nebojša ju je mazio jednom rukom po leđima a drugom po dupetu, a onda još malo pružio ruku da proveri šta se kod nje dešavalo.

-Prilično si vlažna.

-Da li je to od tebe ili od mene?

-Na žalost ili radost to je samo tvoje. Voleo bih da smo u takvim prilikama da je to svejedno, i da nam se sve to pomeša.

-Znaš li da sam ga u jednom trenutku poželela da bude u meni.

-To je dobar znak

-Kakav?

-Da ćeš jednog dana biti dobra u vođenju ljubavi.

-Nemoj da se zezaš sa mnom. Zar nisam dobra i sada? Zar ne vidiš što sam ti napravila?

-Naravno da si dobra i sada. Iznenađuješ me kako si se pravilno izrazila. Sve ovo vlažno između nas, koje ja zovem - ljubavni lepak, si ti proizvela i to treba shvatati kao naše. To je naš zajednički proizvod, a jednog dana, ako Bog da, od njega će nastati dete koje će nas još više povezati. I zato moram da ti kažem nešto za prošlost, sadašnjost i budućnost.

-Šta to?

-Volim te.

-Volim i ja tebe, - odgovorila mu je i počela se po njegovom stomaku klizati, kao malo dete po ledu.

-Nemoj da negde zapneš.

-Sad nije toliko opasan, a i ne bojim ga se više. A ako baš voliš da čuješ, on je sad moj.

-Stvarno si ga se bojala?

-To sam samo tako rekla. Bojala sam se sebe prvenstveno. Možda sada nisam potpuno, ali sam po tom pitanju prilično opuštena. Sada bolje razumem opasnosti, ali isto tako, kako se od njih čuvati. A pored toga si i ti tu u koga imam poverenja i koji će paziti da se nešto nepredviđeno ne desi. Jer da nema tog poverenja ne bih s tobom ni bila. Oko njega se sve vrti.

Možda nećeš verovati, slobodnije i sa manje stida sam se pred tobom presvlačila, iako mi tada to nije bilo jasno, nego da sam išla iza stene. Možda u glavi nisam znala, ali sam srcem tebi pripadala. Ti si i dalje bio moj zaštitnik, tu se ništa nije promenilo, ti mene štitiš i golu i obučenu. A što se njega tiče, kad ti ga dohvatim molićeš me da ga pustim a ne da ga diram. Ti si i dalje moj Nebojša i sve na tebi je moje. Moraš se s tim pomiriti.

-Ti si baš postala neka opasnica.

-S kim si takav si. Što bih ja za tobom zaostajala? Ti se trudiš da meni bude prijatno, trudiću se i ja da bude tebi. Nisam ja toliko razmažena. Ako ljubiš ti mene ljubiću i ja tebe. Nema tu nikakve ravnopravnosti, ja ću tebe ljubiti još više. Dobro si rekao da je sve u glavi. Meni je bilo potrebno vreme da sve poredam kako treba, da mi sve postane jasno. Možda sam ranije u nečemu zaostajala i bila ispod proseka ali ću to sigurno nadoknaditi i značajno napredovati. Sad sam se setila mojih drugarica koje su me zadirkivale kad sam te spominjala. Mislim da su u tome pogrešile, imale bi od mene i te koliko da nauče. Izgleda da su one otišle u prošlost. Mora se koračati prema budućnosti.

-Ti si sad počela govoriti toliko ozbiljno kao da si profesor matematike.

-Interesantno, i moj otac je slično govorio mojoj majci. Da ljubav definiše kroz matematiku. Bila matematika ili ne, ljubavi od oba roditelja sam imala sasvim dovoljno, pa je zovi ti kako hoćeš. A sad je imam i od tebe.

-Tako je. A ti si moja ljubav.

domatrios

SolariaWhere stories live. Discover now