-U ljudskom organizmu ima oko 70 procenata vode. Voda je izuzetno važna za ljudski organizam jer pomaže sprovoÄ‘enje hranljivih materija i kiseonika do ćelija i apsorbovanje tih materija, reguliÅ¡e telesnu temperaturu i uÄestvuje u pretvaranju hrane u energiju. Mislim da je iz istog razloga voda potrebna i tebi, ali ne znam kako to sve kod tebe funkcioniÅ¡e. Ali neÅ¡to znam sigurno. Ti nisi tehnoandroid.
-Nego Å¡ta sam?
-Ti si klon. Ili da budem precizniji, ti si klon nekog živog vanzemaljskog ili vansolarijanskog bića.
-Da li je to dobro ili loše? Ne znam kako da se postavim prema tome? Šta ja sada treba da radim? Da se nerviram, da se veselim ili da tugujem?
-Pa, za poÄetak bi mogla malo viÅ¡e da brineÅ¡ o mojim potrebama, a ne da samo misliÅ¡ na sebe.
-Ne sekiraj se u vezi toga. NećeÅ¡ ti iz mojih ruku pobeći. Nisi mogao ni pre, a nećeÅ¡ moći ni sada. Saznala sam to Å¡to si mi ispriÄao, ali se ja nisam promenila, a da li ću se u budućnosti, to ćemo tek da vidimo.
-Ja sam imao tu ideju u glavi joÅ¡ kad sam te skenirao, ali su me bunile neke sitnice, mikroÄipovi u tvojoj glavi iza uva, mestimiÄna veÅ¡taÄka kožica, i neobiÄan naÄin proizvodnje energije u tvom telu, meÄ‘utim kad si mi usisala pljuvaÄku onda sam postao priliÄno siguran. Koji bi to android uradio? To može samo živo ljudsko biće. Naravno, ima joÅ¡ jako puno nepoznanica kod tebe, ali će se to jednog dana sve saznati. Meni je sada važno da tebi bude dobro i da pazim da ti neÄeg ne nedostaje.
-Odjednom sam osetila da mi nešto jako nedostaje. Probaj pogoditi iz tri pokušaja?
-Da bih pogodio iz tri pokuÅ¡aja onda moram namerno da pogreÅ¡im prva dva, jer znam odgovor. A on ti viri iz oÄiju.
-Kako može da viri iz oÄiju, valjda on treba da bude unutra.
-Pa o tome ti i priÄam.
-A ha. Sad razumem.
-Nisam ni sumnjao.
Miranda je nekako Äudno pogledala NebojÅ¡u. On je to primetio. Uhvatila ga je oko ramena i poÄela stezati rukama, ne na naÄin da NebojÅ¡u želi privući sebi, već sa željom da ona nekako uÄ‘e u njega. On je to donekle pravilno shvatio njenom željom za bliskošću. ÄŒekao je da ona neÅ¡to kaže, ali se to nije dogodilo. Ćutala je tako priljubljena uz njega i držeći ga u zagrljaju kao da će ga izgubiti. Za NebojÅ¡u je u ovom trenutku moglo biti sve samo ne to.
Nije viÅ¡e doživljavao Mirandu kao prijatnost u bliskosti, već je poÄeo shvatati da su se meÄ‘u njima uspostavile neke posebene veze kojih ranije nije bilo. Seksualnu želju koju je imao prema njoj, bez obzira Å¡to nije zavrÅ¡ila kako je želeo, ipak je zadovoljio. Osećao se prijatno i opuÅ¡teno, a Miranda mu je i dalje delovala veoma privlaÄno i doživljavao ju je viÅ¡e svojom nego Å¡to mu je znaÄila ranije. Ako bi uspeo da zaboravi neke za njega neprijatne detalje, mogao bi ipak sebi reći da je zadovoljan i sobom i Mirandom.
Nije zaboravljao da se svakim satom ili danom približava Solariji, ali je sam sebe iznenadio Äinjenicom da osim Å¡to voli Solariu, na jedan dubok i neki srastao naÄin, takoÄ‘e voli i Mirandu, ali je ta ljubav, iako je bila iskrena, bila vezana za ovaj trenutak i nije je preslikavao u veÄnost. Nije osećao pritisak krivice. Nije smatrao da je uradio neÅ¡to pogreÅ¡no i da je loÅ¡e Å¡to je u ovako bliskom odnosu sa Mirandom.
Ona je bila neÅ¡to veoma pozitivno u njegovom životu, neÅ¡to lepo i neÅ¡to drago. Njene reÄi su ga Äinile zadovoljnijim, stabilnijim, jasnije je znao Å¡ta želi, osećao se znaÄajno zrelijim, isto tako i sigurnijim. Ni približno nije doživljavao Mirandu kao neki sluÄajni susret u kojem je podlegao strasti, nije je doživljavao ni kao romantiÄnu vezu.
CITEȘTI
Solaria
Ficțiune științifico-fantasticăZa devojku nije lak put do galaktičkog ambasadora mira.
