-Mogu ti reći da me je ovo ispitivanje i psihički i fizičku umorilo, ne znam zbog čega. Mislim da sam se najmanje dvaput preznojio. Ti mene stavljaš pred prevelike izazove koji premašuju moje intelektualne mogućnosti. I da imam najsavremeniju tehniku, ne bih znao šta s njom da radim. Ja sam knjiški moljac koji voli da proučava knjige, nisam hirurg, a sa ljudima ne uspostavljam najbolju komunikaciju. Da li si ti dobro? Da te nije ovo ispitivanje previše uznemirilo?
Nije prijatno ležati na stolu dok neko iznad tebe prelazi kojekakvim aparatima. Naravo, ima tu još da se istražuje, ali treba neko kompetentan. Ja sam samo skinuo jednu foliju, ništa više, to je mogao bilo ko. Ovim ispitivanjem se otvorilo bezbroj pitanja na koja ja nemam odgovor. Ipak, čak i saznanje da postoji toliko pitanja je određeno dostignuće, jer pre nisam ni pretpostavljao da ona postoje.
Ja o tvom telu, mislim na njegovu unutrašnjost, nisam mnogo razmišljao, niti sam imao vremena niti sam time bio opterećen. Da li si robot, android, vanzemaljka, ljudsko obično biće, meni nije bilo preterano važno. Kad sam krenuo na ovaj put, psihički sam bio spreman na svakojaka iznenađenja pa nisam sebi smeo dozvoliti da se stalno nečim isčuđavam. Znao sam da to nije moj svet već onaj u kojem sam novajlija koji tek treba da uči.
Tebe sam doživljavao kao lepu osobu, ali ono što je meni bilo mnogo važnije, kao veoma inteligentnu. Takvu sam te prihvatio i kao takva si mi bila zanimljiva. Od prvog trenutka kad si došla u moju sobu stvorila si mi jedan haos u glavi. Osećao sam da dominiraš situacijom i to mi se nikako nije dopalo. Ne bojim se ja inteligentnih žena, nego volim da znam gde sam, odnosno gde je moje mesto.
Istrčavo sam pretpostavljajući da si studentkinja koja želi da mi ukrade moje ideje, koje priznajem, nisu toliko revolucionarne, ali su meni drage jer sam ih smislio napornim proučavanjem. Tada sam pomislio i da si špijun nekih nepoznatih struktura. Kad sam shvatio da stalno grešim, odlučio sam da promenim pristup. Postao sam pasivan očekujući da mi ti postepeno iznosiš informacije onako kako želiš.
Od početnog rezervisanog stava mom naučnom duhu je veoma godilo da stalno o tebi otkrivam nešto novo. Današnje ispitivanje je stvarno dovelo gomilu informacija. Zaključio sam da i ti o sebi mnogo toga nisi znala, a ovo što smo otkrili danas je samo delić onog nepoznatog. Znam da je važno, iako je to meni manje zanimljivo, šta su ti sve naučnici radili na Solarisu.
Očigledno su od živog bića hteli da naprave neku poslušnu mašinu, neku vrstu kiborga. Ko zna šta su ti sve čačkali po mozgu. Znam za osećanja. A ona pločica iza uva govori da su ti preko nje ulazili u mozak i modifikovali te za svoje potrebe. Čak su ti isključili i genitalne organe da ne budu u funkciji, verovatno da na tebe gledaju kao na neko veštačko biće.
Žao mi je zbog svega što su ti uradili. Ne mogu samo da zamislim kakvo si bila biće u svom originalnom pakovanju. Da si ostala takva sigurno se nikad ne bi ni sreli. Ovako, sa Solarijinim osećanjima ne mogu negirati da si mi privlačna i u sadašnjem izdanju. Osećam u sebi jaku želju da saznam o tebi što više i ako je moguće da ti nekako pomognem. Bar da i ja tebi nekako budem koristan, a ne samo ti meni. Moje mogućnosti su skromne, a problema, koliko vidim, ima previše. Mislim da bi neki drugi ljudi bili sposobniji u tome.
-Ne preteruj, niko to bolje od tebe ne bi znao.
-Pa što si se onda ovako smrkla?
-Zato što je sada sve propalo, - pomalo drhtavim glasom je odgovorila.
-Kako je moglo propasti kad tek sada ima šanse da dobro krene?
-To meni i jeste problem. Mislim da ćeš ti mene sada odbaciti kad su se povećale mogućnosti i rizici. Ti si ranije znao moja ograničenja pa si pored mene mogao biti opušten i bilo šta da radiš bez osećaja krivice. Sada ćeš u meni videti opasnost koja te može ugroziti, pa ćeš me gledati popreko i dizati barijere između nas. A sada imam i problem sa sobom. Više ne znam šta sam, niti kome pripadam. Potpuno sam izgubljena. Dobro sam ti rekla da me je strah da saznam šta sam. Šta ja sada da radim, gde da idem, s kim da budem. Šta će mi ovakav život, kad u njemu nema nikakvog smisla. Nepoznati organi, neki ne rade, imam priključke kao da sam mašina za košenje trave. Šta sam ja u stvari?
