Probudilo ju je sunce koje je dopiralo kroz prozor. Obavila je jutarnju higijenu i izašla iz sobe u spavaćici. Profesor je doručkovao u trpezariji.
-Dobro jutro Deda.
-Dobro jutro Solarija. Hoćeš li doručak?
-Može.
-Spavala si preko dvanaest sati. Nisam znao da neko može toliko da spava. Ipak nisam hteo da te budim Verovatno si imala razloga za to. Treba se priviknuti na nove svetove. Vidim da si se snašla i za garderobu. Ni malo nisam sumnjao u tvoju sposobnost snalaženja. Krv nije voda.
-Ne razumem šta to znači.
-Smešno je da ti ja objašnjavam izraze koji se koriste na tvojoj planeti. Ti bi trebala meni a ne ja tebi. Ima još jedan sličan: Jabuka ne pada daleko od stabla.
-To razumem šta znači.
-Oba izraza mi je rekla tvoja majka i objasnila kako u njima treba tražiti dublje značeneje a ne ono koje nam se javlja na površini. Ti izrazi znače da ti ideš stopama svoje majke, a to je sve očiglednije.
-Čini se da je sudbina da idem njenin stopama.
-Ja sam se neprecizno izrazio. Ne ideš njenim stopama u bukvalnom smislu. Čak nećeš ići putem koji je ona utabala. Ona je samo odredila pravac, nagovestila viziju. Ti moraš ukoliko to želiš, ne samo da nastaviš ono što je ona započela, nego da smišljaš nove puteve za koje ona nije znala, da tražiš nova rešenja. Ona je započela putovanje, ti ćeš ga nastaviti, otklanjati prepreke, izmišljati nove staze kojima će neko drugi u budućnosti da hoda.
Svi smo mi samo jedna stepenica u penjanju. Tvoja mama mi je stalno ponavljala da je najvažnija vizija. Mislim da je to ona od tvog tate prihvatila. Ja sam joj samo pomagao da je ona ostvaruje. Ti misliš da je meni bilo lako kad je ona odavde otišla. Ona je smatrala da radi ispravnu stvar. Sigurno ni njoj nije bilo lako, ali je znala zbog čega se žrtvuje. To si bila ti, a sada si ovde. Tek se sada vidi koliko je ona bila u pravu. Nije u pitanju bila samo ljubav koju je ona isticala, već jedan potpuno novi pogled na nauku i kako ona treba da se razvija pa da ima smisla. Veoma sam ponosan na nju i sa pravom je smatram svojim detetom, na sve moguće načine. Zbog toga je njena slika na zidu. Verujem da će se i tvoja slika njenoj pridružiti. Valjda ću toliko poživeti.
-Hajde deda šta pričaš, doživećeš ti da se igraš sa praunucima.
-Uzdam se u tebe da će mi se i ta želja ispuniti.
-U mene? A tvoja Pella? A njena deca?
-Nema dece. Duga je to priča. Ispričaću ti jednom. Ja znam da si ti još mlada i o tome ne razmišljaš, ali će i taj dan brzo doći. Računam na tebe. Nemoj to da zanemariš, to je veoma važno. I tvojoj majci je bilo važno. Da je ostala ovde ne bi bilo tebe. Nebojša, tako se zove?
-Jeste.
-Čuvaj ga.
-Ne brini Deda, čuvaću ga. A dok ne budem ponovo s njim u sigurnim je rukama.
-U rukama, ne razumem?
-Radiće s mamom zajedno. Pozvala ga je da radi kod nje.
-Zaista? Sigurno ne zbog njegovih lepih očiju?
-Naravno da ne. Imam predosećaj da je ona znala da ćemo biti zajedno još dok sam bila mala klinka.
-Ne znam dobro tu situaciju, ali treba verovati svojim predosećajima.
-Ali ako je to tačno, gde je onda tu spontanost? Znači da je ona sa mnom dirigovala od malena?
-Nemoj biti takva prema majci. Kako se tvoj otac i ona slažu?
-Stalno se svađaju i prepiru oko nečega. Mislim da najviše oko mene. Nije to prava svađa, ali stalno podbadaju jedan drugog u vezi sitnica. A pritom se drže za ruke.
-Ha, ha, ha, mogu da zamislim tu sliku. Zar te majka ograničavala u spontanosti prema Nebojši?
-Sad si me baš zbunio. Baš se pitam, da li mi je nešto u vezi njega zabranjivala ili me nagovarala.
-I?
-Zabranjivala mi sigurno nije ništa, jer bih to zapamtila. Nije me ni upozoravala na bilo šta. Mislim da je imala pozitivan stav. Kad bih rekla idem kod Nebojše, mirno bi rekla - idi, kao da nema ništa protiv. Ja to tumačim kao da me je kontrolisala jer je htela da zna šta radim.
Oops! Ang larawang ito ay hindi sumusunod sa aming mga alituntunin sa nilalaman. Upang magpatuloy sa pag-publish, subukan itong alisin o mag-upload ng bago.
-Kad bi ti imala kćerku, da li bi je ti puštala da radi što god želi?
-Deda, ti si baš nepravedan!
-Ja nepravedan? Zaključujem da ti je bilo lepo sa Nebojšom, a da tvoja majka nije imala protiv toga ništa. To ne znači da te nagovarala da budeš s njim, ili da radiš nešto loše, nego da te podržava u tvom izboru. To je po tebi njen greh?
-Deda, s tobom je nemoguće diskutovati. Moram priznati da si u pravu. Znam kakve su sve bile majke mojih drugarica, bolje da ti o tome ne pričam. I otac mi je isti kao i majka. Prošli put me je uvredio. Rekao je da Nebojši veruje više nego meni. Zar mu nisam ja kćerka?
-Da li je to rekao spontano ili proračunato?
-Naravno da je rekao spontano. Misliš da nije? Proračunato? Čekaj da razmislim. A-ha, to li je!
-Šta li je, to li je?
-Sad sam shvatila, to mu je značilo nešto u ovom smislu: Nebojša, s punim poverenjem dajem ti ćerku u tvoje ruke da je čuvaš! Sad sam sigurna da mu je baš to bila namera. Deda, ti me ubijaš u pojam, neću više s tobom nikad više razgovarati o mojim privatnim stvarima. Ti baš komplikuješ!
-Ja? Nisam rekao ni jednu jedinu reč.
-Znam, ali naterao si me da menjam sopstvene stavove i od sebe da napravim budalu.
-Da li ti je žao zbog toga?
-Naravno da mi nije žao. Ali se moram na nekoga istresti. Izvini.
-Ne sekiraj se. Za to služi Deda. I biće srećan dok bude mogao imati tu ulogu.
