Kamion pokriven ceradom teškom mukom se probijao putem koji je na nekim mestima skoro potpuno bio prekriven visokom travom. Grane drveća su šibale po vertobranskom staklu i strugale dužinom kamiona po ceradi. Na klupama ispod cerade stiskali su se budući stanovnici kampa. Momci i devojke od 14-17 godina. Visoka temperatura i velika sparina pomešana sa prašinom koja je ulazila iz zadnjeg otvorenog dela kamiona davala je neobičan izgled znojavim licima. Mladi ljudi su slabo komunicirali dok su se drmusali na tvrdim klupama, svako malo poskakujući kad bi točak kamiona naišao na neko ispupčenje.
Solaria je sedela na suvozačevom mestu kamionske kabine, dok je za volanom bila Teyla. Žena srednjih godina, sa borama i ožiljcima na licu, ne od starosti nego od surovog načina života. U dugim i širokim maskirnim pantalonama i zelenoj majici bez rukava. Plavo narandžasta kosa bila joj je skupljena ispod maskirnog kačketa. Energičnog pogleda koji je stalno šarao levo desno, svakog trena očekujući da im se neka strašna opasnost približi. Glas je bio dubok i oštar. Solaria se pitala da li se ova žena nekad smeje ili je stalno ovako ozbiljna.
-Koliko još imamo?
-Još oko pola sata, ako misliš na prepreku. Moraćemo da požurimo da bi stigli pre mraka. Ona deca pozadi su sigurno iscrpljena od celodnevne vožnje, a pored toga sigurno su i gladna. Imaju samo flaše sa vodom, - odgovori Teyla, pa nastavi, - treba li tebi nešto? Nisi ni ti ništa starija od njih.
-Ne sekiraj se ti za mene, za koga ti mene držiš? Koliko trpe oni trpeću i ja. Jedino ću tako osetiti kako je i njima. Krči i meni stomak, kakav bih ja bila vođa, da budem sita a da pred njima glumim glad?
-Dobro je da ne znaju kakvo ih krštenje čeka, sigurno bi napravili paniku. Imaš li ti kakva iskustva sa ovakvim situacijama?
-Nemam ama baš nikakva. Dosta sam o tome čitala koliko je važno biti psihički miran, uporan i verovati u uspeh. Sigurna sam da si ti u tome dosta uvežbana, pa će tvoje iskustvo dobro doći u realizaciji mog plana.
-Nismo ni imali prilike da detaljno govorimo o tome. Na kolektivnim brifinzima više je bilo reči o tome kako nešto napraviti a manje zbog čega. Znam jedino to da sve radimo zbog dece, ali nisam baš upućena u detalje konkretnog cilja.
-Iskreno da ti kažem nisam ni ja znala za detalje, pa ti ih zato nisam ni mogla reći. Nisam imala nikakvu viziju, nikakav konkretan cilj. Oslanjala sam se na instinkt i na intuiciju. Drugačije nisam mogla, jer nisam znala sa kakvim mogućnostima i problemima se suočavam. Jedino sam znala da moram nešto da uradim i da menjam. Sada se slika sve više uobličava i ti mi u tome možeš mnogo pomoći.
-Priznajem da mi je ovaj zadatak po malo neobičan. Ja sam obučavana kao vojnik od kako znam za sebe. Čini mi se da smo Leo i ja ovde najstariji. Znala sam i tvoju majku. Bile smo zajedno i u ratu. Svaka je upravljala svojom borbenom letilicom. Nakon rata sam postala specijalac za preživljavanje u divljini. Nisam baš nežna, pa nisam sigurna kako ću izaći na kraj sa decom.