-To ću ti spričati drugi put, sad mi je neka druga tema u glavi koja mi zaokuplja pažnju. Voleo bih da ti o njoj pričam, ako te zanima i ako tvoja glad nije previše velika.
-Ne brini o tome, ništa nije toliko hitno. Govorim samo o jednom blagom osećaju koji sam u sebi registrovala. Priznajem da odavno nisam napunila svoje masne energetske ćelije, to mogu kad zaželim. Samo kažem da umesto da me organizam obaveštava da punim te ćelije on me obaveštava da sam gladna i da treba da unosim hranu u organizam. To me je iznenadilo jer do sada takvu potrebu nisam imala niti o njoj razmišljala.
-Izgleda da se počinješ ponašati kao svako normalo živo biće sa nekim svojim specifičnostima.
-Kako ću znati koja mi hrana odgovara a koja ne? Da rizikujem?
-Mislim da ne moraš. Rekla si da u ustima možeš analizirati svaki sadržaj koji uneseš. Moj ti je savet ovaj: prvo promirišeš neku hranu, pa ako ti se miris svidi onda je probaš. Ako ti se svidi i ukus, sva je prilika da će ti takva hrana odgovarati pa je možeš progutati. Počni sa malom količinom, pa sačekaj reakciju, pa tek posle toga količinu možeš povećavati.
-Tako ću uraditi, a šta si ti ono hteo da mi ispričaš?
-Ne samo da ti ispričam, iako ti je ta tema već poznata, već i da napravim neki eksperiment.
-Volim kad radiš eksperimente na meni, tada se uvek nešto zanimljivo desi.
-Ovaj put sam mislio da izvedem eksperiment na sebi u kojem bi naravno, bila i ti uključena.
-Uradiću sve što budeš hteo.
-To sam i pretpostavio. Dakle, evo već prilično vremena ležimo ovde zagrljeni, a tvoja ruka je na mojim grudima. Ne zaboravljam šta je bilo ranije. Ono o čemu ti želim govoriti ima veze s tim da sve ovo vreme nisi spuštala ruku naniže gde se on oseća veoma usamljenim.
-Da li je sad dobro? - Mirandi nije trebalo da rukom pređe dug put.
-Za početak je dobro.
-Za početak? Da li to znači da mogu nastaviti?
-Sačekaj, ne žuri. Možeš i da ga ljubiš i da mu radiš što god poželiš i kad god to odlučiš, ne samo da mi neće smetati, nego ću u tome i uživati. Potpuno će biti isto i ako se budemo ljubili. Ja ću ti ljubiti grudi a neću propustiti ni ono dole.
-Priznajem da si me iznenadio sa svim ovim što si rekao. Kao da više nisi onaj isti kakav si nekad bio. Naravno a te želim svuda ljubiti, znam i da si ti mene svuda ljubio, ali ne razumem kakvi razlozi stoje sada iza ovoga.
-Objaniću ti i razloge i zašto mi je važan ovaj eksperiment.
-Kad kažeš eksperiment da li to znači da ovo nije iskreno?
-Sve je iskreno da iskrenije ne može biti. Ovo što sam govorio o diranju i ljubljenju je bilo prvenstveno zbog mene, da se ja uverim koliko mi prija, za tebe nikad nisam ni sumnjao. Slažem se s tobom da sam se prilično promenio od onog dana kad sam te prvi put video pa do danas. Ono što od prvog pogleda na tebe nisam promenio to je da te gledam kao agresora.
-Mene? A ja tvoj zaštitnik koji o tebi brine?
-To je tačno, ali uz jednu ispravku. Štitiš me od svih, ali jedino od sebe ne. Smatraš da mi možeš raditi šta želiš. Znaš i sama da mi je to ispočetka smetalo. Nisi ti bila problem, ja sam bio sam sebi. Kad si mi pokazivala grudi, a to je bilo samo za moje oči, stvarno nisam znao šta s njima da radim. Ne bih znao ni da tada kao što ni sada, nisam prestajao da mislim na Solariu.
Kako su dani prolazili pored tebe sam se sve više opuštao. Ispočetka mi je trebalo vremena da prihvatim i razumem odakle tebi takva potreba za bliskošću sa mnom. Da li je to stvarno bila ljubav Solarie koju si ti u sebi donela pa mi je pružaš, ili je to bila neka želja koja s tim neme neke veze. Ta dilema me je stvarno mučila. Nisam mogao da biram jer su obe stvari bile prisutne.
