Da ipak nastavim. Nakon svega što se izdešavalo do sada, počeo sam da razmišljam gde se trenutno nalazim. Ono što sam zaključio, mogu ti reći, nikako mi se ne dopada. Ne znam odakle da počnem? Dobro, možda bih mogao odavde, odnosno od tebe. Uopšte nema nikakve sumnje da ja tebe želim. Šta to tačno znači nisam siguran. Želim da budem pored tebe i želim da te ljubim. Zato sam te pored stola i na stolu dok si ležala, tri puta poljubio - dvaput gore i jednom dole.
Druga je stvar da želim isto tako da ljubim i Solariu. Nju ne želim nikako da izgubim, ali mi se nekako čini da bi se to moglo desiti. Odmah da ti kažem, kad je sretnem i kad me bude pitala šta smo ti i ja radili, reći ću joj da smo radili ama baš sve, iako sve nismo radili. Zašto ću to reći? Zato što znam da sam kriv, ne postoji za mene opcija malo kriv. To bi bilo isto kao kad bi mlada devojka rekla da je samo malo trudna. Nema tu malo, ili jeste ili nije. Zato ću reći da smo sve radili, preuzeću kompletnu odgovornost. Znam da ću je povrediti, ali tako mora da bude.
Kad bih to skrivao od nje, ne bih smeo u oči da je pogledam. Ako joj ne bih rekao da smo sve radili, mogla bi da sumnja u mene da li joj nešto skrivam, ovako neće imati šta da sumnja. Šta će biti dalje između Solarie i mene to ne mogu ni da predvidim. Ako me bude htela odbaciti, na to će imati potpuno pravo. Sigurno je neću moliti da promeni mišljenje. A ako me ona odbaci to odmah znači da ni mi više ne možemo da budemo zajedno. Ne bi bilo pošteno zbog tebe.
Ti zaslužuješ da te neko voli potpunom ljubavlju a ne neko ko je u ljubavi propao i izneverio sve njene ideale. Ako bi među nama došlo do nekih nesuglasica stalno bi se kao uzrok za to spominjala Solaria. A ljubav koja se održava ili raspada zbog treće osobe nije prava ljubav. To znači da nije samostalna niti jaka. Ima još jedna stvar. Da imaš umesto Solarijinih osećanja neka druga, da li bi ti mene uopšte ikad pogledala? Prolazila bi pored mena kao pored turskog groblja, možda čak i sa prezrivim pogledom.
Ali da se ne udaljavamo od teme i da prihvatimo ovo što imamo. Dakle, rekao sam istinu kad sam rekao da te želim. Ja ne znam koja vrsta želje je to. Da li je ona fizička ili emotivna ili možda i jedno i drugo. Meni je stalo da u budućnosti imam decu, ali to ne bi bio razlog da ne budem s tobom. Glavni razlog je u tome, što ja ne želim da biram između Solarie i tebe. Takođe mi se ne dopada varijanta da prihvatim onu koja mi preostane, ukoliko me ostavi jedna da se zadovoljim onom drugom.
Kao što vidiš ja sam u ozbiljnom problemu, pa bi se čak moglo reći beznadežnom. Lako bi se moglo desiti da završim na Frizumu, negde na nekoj njegovoj najudaljenijoj i najhladnijoj tački. Ja ti ovakav sigurno ne trebam. Ti moraš sebe čuvati, ne smeš dozvoliti da budeš povređena. Moraš biti hrabra i naći neki svoj put koji će ti doneti sreću. Mene deliti sa Solarijom kad stignemo na Frizum sigurno nećeš moći iz više razloga, znaš već koja su.
Zato je dobro što si se prema meni ohladila, sprečićeš još veću štetu. Ne moraš više da brineš o meni. Isporuči me Solariji, tu tvoj zadatak prestaje, pa me možeš zaboraviti. Zar ne vidiš da sam i tvoj život upropastio? I pored svega toga i dalje imam želju da te držim u zagrljaju i ljubim, bar dok ne stignemo na odrediše, pa onda kud koji mili moji. Ali isto tako imaš pravo da potpuno zanemariš ovo što sam ti rekao, jer bi to za tebe trebala biti samo prazna priča.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
