Napokon je došlo vreme da se Solaria opusti i pošteno odmori. Nikakav alarm nije uključila, odlučila je da ceo sledeći dan odspava, toliko se osećala umorno. Mnogo više u psihičkom nego u fizičkom smislu. Sve proteklo vreme je bila pod pritiskom koje nikako nije popuštalo. Sad je sve to prošlo. Mogla je da sve stavi iza sebe. Pa ipak nije mogla da spava koliko je želela.
Probudila se rano, kao što je to običavala svaki dan. Razmišljala je da li da ustane ili da leškari u krevetu još malo. Ipak je odlučila da ustane, iz jedinog razloga što je htela da se pridruži dedi na doručku. To joj je baš u poslednje vreme nedostajalo. Taj razgovor na početku dana. Prepričavale su se privatne stvari koje su se komentarisale. Atmosfera je uvek bila smirujuća. Nikad nije imala potrebu da se dedi suprotstavlja ili da se na njega ljuti.
On ju je uvek podržavao ali je istovremeno ukazivao da bi on neke stvari drugačije rešavao. To joj je pomagalo da svoja shvatanja proširi. Dedin stav nikad nije bio odlučan, u smislu šta treba da uradi, to su uglavnom bile opšte smernice, na neki način utvrđivanje puteva kuda krenuti, a ne konkretna rešenja koja idu u detalje. Te opšte slike su bile sasvim dovoljne da ne zaluta i da bude sigurna da je na ispravnom putu.
Volela je svog dedu i to mu je pokazivala na razne načine. Uživala je u druženju s njim, jer je osećala kako pored njega postaje potpunija i svestranija. Bila je potpuno sigurna da je on bolje poznaje nego ona samu sebe. To joj uopšte nije smetalo. Naslućivala je da je to zbog toga što je veliki deo sebe uložio u stvaranju njene majke, a sada vidi i indirektan svoj rezultat. Registrovala bi dedin pogled i osmeh njegovih usana kad bi odvalila kakvu nesmotrenost, a odmah posle toga se pokušaval iskupiti. Delovalo joj je da ti njeni ispadi pozitivno utiču na njega.
Zato se u neformalnom razgovoru, kad nisu bile važne teme, pored njega ponašala potpuno spontano. Lupetala je kojekakve gluposti, a on bi je uvek pažljivo slušao i nikad nije rekao da mu je dosadna. Nikad posebno nije tražio da mu priča o privatnim stvarima, ali je zato kad bi ona započela neku temu, on svojim podpitanjima podsticao da o toj temi govori i dublje i šire. A ona s tim nije imala nikakv problem, o stvarima koje voli mogla je da priča do besvesti.
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Krenula je prema trpezariji kad je čula stenjanje iz dnevnog boravka, približila se i od iznenađenja viknula:
-Deda!
Profesor je ležao na podu teško dišući. Čelo mu je bilo obliveno znojem. Prišla mu je i zapitala šta se dogodilo. On je samo rukom pokazao u predelu srca. Sa kauča je uzela jastuk i podmetnula mu pod glavu. Odmah je pozvala hitnu pomoć. Nije im tebalo dugo da stignu. Zajedno s njima je otišla u Medicinski centar gde su Profesora preuzeli lekari. Sela je ispred urgentne hale i pozvala prvu osobu koje se setila.
