Solaria

Na Solarisu

Sigurnosni sistem je lagano zavibrirao obaveštavajući da je neko pred vratima. Profesor skine naočari i rukom pomeri digitalne 3D novine koje su lebdele u vazduhu. S teškm mukom ustane, pitajući se ko ti mogao u ovo doba da bude, a da se prethodno nije najavio. Hteo je da upali kameru koja je snimala ispred ulaza ali ga je to mrzelo. Mogao je da posetioca pusti unutra i bez da ustaje iz fotelje, ali je zaključio da je i previše sedeo i da bi bilo dobro da se bar malo protegne.

Otvorio je vrata. Mlada, lepa i elegantno obučena ženska osoba, sa ozbiljnim izgledom na licu, stajala je pred njim.

-Deda?

-Solaria? Jedva sam te prepoznao. Dođi da te zagrlim!

Raširili su ruke jedno prema drugom.

-Hajde uđi, - rekao je Profesor nakon što su se pozdavili.

Ušli su u ogromni dnevni boravak prepun zelenila i sunčeve svetlosti

-Deda, lepo ti je ovde.

-To je tvoj novi dom. Nadam se da ćeš se u njemu lepo osećati.

-Priznajem da je lepše nego što sam se nadala. Toliko zelenila u prostoru, podseća me na jednu osobu koja je ostala na Zemlji. A svetlost je fantastična. Da li je sva prirodna od sunca ili je i veštačka?

-Ovo što sada vidiš je sve prirodno. To što je diskretno osvetljen i najzabačeniji ugao treba zahvaliti ogledalima koji preusmeravaju svetlost gde je potrebno. Kako se kreće sunce tako se kreću i ogledala. Nisu ona toliko velika, jedva se primete, ima ih i konkavnih i konveksnih ali su veoma efikasna. A kad padne noć, ona i dalje rade posao na isti način ali ovaj put sa veštačkim svetlom pa se dobijaju neobični i ugodni kontrasti.

-Osećam neku prijatnu svežinu vazduha u odnosu na spoljašni koji je dosta težak. Verovatno se koriste neki posebni filtri?

-Naravno da postoje filtri, ali oni uglavnom nisu uključeni. Njihovu funkciju upravo preuzima ovo zelenilo. Ono ne samo da prečišćava vazduh nego i oslobađa ceo spektar prijatnog mirisa.

-Uh, što bi to voleo da vidi moj Nebojša.

-Pretpostavljam da je to tvoj dečko, dok ga tako često spominješ. Imaćeš prilike da mi pričaš o njemu. A sada mi kaži kako su ti roditelji, kako ti je mama?

-Roditelji kao roditelji, stalno nešto zanovetaju. Otac je donekle u redu ali majka, kao da mi ulazi u mozak, ne mogu od nje ništa sakriti. Sećam se jednom sam joj htela lagati jednu potpuno beznačajnu sitnicu, valjda imam na to pravo. Samo me je nekako čudno pogledala, pa sam od toga odustala. To je možda bila slučajnost, možda me odao govor tela ili možda stvarno ume da čita misli.

-Nisi daleko od istine. Iznenađuje me što si to primetila, jer ona tu svoju sposobnost od svih krije veoma uspešno. Tako sam i pretpostavio, izgleda da si mnogo toga od nje nasledila. Biće prilike da razvijemo tu tvoju sposobnost.

-Znači, biću to u stanju? Mama mi ništa o tome nije govorila. Ali sam primetila nešto neobično dok sam bila sa Nebojšom.

-Ako nije tajna, mogu li znati šta?

-Nema tu nikakvih tajni. Tačno sam znala gde će me i kako poljubiti. Tada sam mislila da je to predosećaj. Ali sada shvatam još nešto, znala sam i kako se on oseća i pre nego bi me poljubio, a to predosećaj teško da pokriva. Znači ipak imam tu sposobnost?

-Ja bih pre rekao da postoji seme drveta koje tek treba da naraste. Radićemo na tome pa ćemo videti kakvi će biti rezultati. Samo te moram upozoriti da je to veoma opasna sposobnost baš za onoga koji je poseduje. Čitanjem nečijih misli um se otvara pa postoji velika opasnost da uđe misaoni virus bilo koje vrste. Tek ćeš da vidiš, mnogo više truda treba posvetiti zaštiti te sposobnosti i filtriranju nego njenom razvoju. Izvini što te pitam za detalje. Taj tvoj Nebojša te puno voli, zar ne?

-U to sam potpuno sigurna.

-Osim što ti je prijalo da znaš šta on misli o tebi, mora da je postojalo još nešto kao prateći sadržaj.

-Čekaj da razmislim. Imam osećaj da ne razmišljam dovoljnom brzinom koliko bih volela. Dakle, čini mi se da je moje ponašanje pored njega bilo po malo nestandarno. Ali samo malo.

-Upravo to. Tvoja skromna sposobnost čitanja misli je prouzrokovala malu promenu ponašanja. Sad zamisli tvoju majku, u kakvoj je bila situaciji. S jedne strane te puno voli, a sa druge strane se maksimalno suzdržava da ti čita misli da te ne bi ni na koji način zbog toga povredila.

-Znači li to da ona zna šta moj otac misli o njoj?

-Naravno da zna. Ona je u stanju da čita nečije misli čak i kad su prenesene u pisanu formu, valjda znaš kako su se upoznali. Činjenica je da ona ne želi da mu čita misli primenjujući svoju sposobnost, kao što nije želela ni tebi. Ona je obrađivala kod tvog tate samo one informacije koje joj je on otvoreno, a ne skriveno nudio. Zato bih te savetovao da ne čitaš mnogo Nebojšu dok ti je god lepo s njim. Osobama koje volimo misli moramo štititi a ne ih otkrivati, i zbog njih i zbog nas.

-Potrudiću se da to zapamtim. Odjednom mi se otvara jedno veliko područje o kojem bih volela da razmišljam. Da bolje shvatim ponašanje moje majke kad bi bila sa mnom i još više da shvatim svoje ponašanje kad sam bila uz Nebojšu. To su bile godine, a ne dani, bez obzira što sam tada bila mala. A tu je onda i mnoštvo drugih situacija u kojima sam bila. Da li ovde na Solarisu svi mogu da čitaju misli?

-Izgleda da me nisi najbolje razumela. Reč je o sposobnosti koja se razvija. Nije reč o talentu koji padne s neba pa uđe u nečiju glavu. Imamo mi i uređaje koji su to u stanju. Naravno, mi ih koristimo samo kad je neophodno. Razvijanje te sposobnosti je veoma naporno sa mogućim neželjenim posledicama. Zato s tim treba biti izuzetno obazriv. Svi imaju tu sposobnost na veoma niskom nivou koji im je sasvim zadovoljavajući. Niti je meni, niti je tebi potrebno da jedan drugome čitamo misli. Šta će tebi misli jednog starca? Za tebe je bolje da ti filtrirano ili selektivno kažem sve što te zanima. Nisi ti ovde došla da bi se od tebe nešto skrivalo, nego da bi usvajala znanja onom brzinom kojom si to u stanju. To znanje treba da se ugnezdi, da nađe dobro uporište, da bi ga ti onda mogla sa sigurnošću koristiti.

-Deda, ima li šta kod tebe da se jede, baš sam gladna.

-Izvini potpuno sam zaboravio da je mladima mnogo češće potrebna hrana nego nama u poodmaklim godinama. Šta bi želela da jedeš?

-Nemam pojma, nisam probirač, nisam sklona gojenju kao moja majka koja s tim ratuje svaki dan. Što god ti želiš.

-Gladan sam i ja. - Profesor pucne prstima, pa se ispred njega pojavi lebdeći providni panel u koji on ukuca neku šifru, pa reče: - Idemo u trpezariju, topla hrana je već postavljena.

-Kud pre? - zapita Solaria

-Pa nije ti ovo džungla da palimo logorsku vatru i stavljamo kazan iznad nje. Bar izbor hrane ovde nije problem.

-Onda ću svaki dan jesti čokoladu.

-Sumnjam da ćeš dugo u tome istrajati, - nasmeje se Profesor, - što je nešto ukusnije to ti brže dosadi. Umerenost je zakon.

domatrios