Bila si sva umazana ali se nisi imala čega bojati. On je bio relativno mekan dok si ga ti pritiskala butinama i stomakom. Klizala si se preko njega kao da se s njim igraš. Da se on tada mogao probiti do tvog tajnog mesta, verujem, ne samo da se ne bi ustručavala nego bi se što bolje nameštala da uđe. Zašto? Zato što to u tom trenutku nije bio plan sa bilo čije strane. On se tu našao, pa kad se već našao, što onda i da ne uđe tamo gde je dobrodošao.
Dakle, ja govorim o atmosferi, oslobađanju pritiska, opuštenosti, osećaju zajedništva, osećaju velike bliskosti, osećaju stapanja u jedno telo i osećaju tonjenja u zajedničku ljubav. A ono kad upadne, upadne, koga briga. I nevinosti će biti prijatno kad ga onako opuštena bude primala u za nju pravom trenutku - mekana, topla, vlažna, sočna, taman kako treba, da to doživi sa uživanjem.
Dakle to je takva atmosfera, u kojoj se ne razmišlja ni o čemu konkretnom, ne prave se nikakvi planovi, ja ću tebi praviti ovo, nema očekivanja, ti ćeš meni raditi ono. Samo se prepuštaš uživanju ploveći na ljubavnim talasima. Ništa nije hitno, ništa nije kasno, nije bitno da li je nešto unutra ili vani, najbitniji je osećaj ispunjenja ljubavi.
Možda i ne želiš, ali tako deluje, da to bude mehanička radnja. A opet htela bi da ona bude romantična. Kako to napraviti? Kad ti se budem približavao, prvo što ćeš pomisliti biće, koliko će te fizički boleti gubitak nevinosti. Siguran sam da si spremna da otrpiš tu bol. Da li se to zove opuštanje? Ne verujem. I šta nakon toga da ja radim, da te tako bolnu dovedem do vrhunca?
A možda budem morao da prekinem na pola pa da ti vrhunac i ne doživiš. To je vrlo lako moguće. Ponavljam ti da ja tebe volim, ne želim da samo ja uživam u intimnostima, ti si meni važnija nego što sam sam sebi. Tvoje zadovoljstvo i uživanje mi je na prvom mestu. Lako ću ja posle za sebe. Previše mi značiš da bih mislio drugačije.
Želim da budemo skupa, da pričamo o ljubavi, da se ljubimo i mazimo bez razmišljanja kad će se ono desiti. Ako smo mogli čekati godinu dana, možemo još jedan dan ukoliko je to potrebno. Ne želim da se ponovi situacija od prošlog puta kad si se ustezala, još manje želim da glumiš kako ti ništa nije. To se oseti, ne može se sakriti.
Takođe bih voleo da gubljenje tvoje nevinosti pamtiš ne po boli, već kao nešto jedinstveno, što možda niko nikad pre tebe nije doživeo. Želeo bih da se i za pedeset godina nakon današnjeg dana toga prisećamo držeći se za ruke i sa osmehom na licu. Eto moja kraljice, sada si ti na redu. Nisam rekao sve što mi je bilo u glavi, ali bi bilo dobro da pustim malo i tebe. - Nebojša se opustio na leđima.
Solaria je ćutala. Videlo se da duboko razmišlja jer je imala veoma ozbiljan izraz na licu. Nakon nekog vremena je otvorila oči koje je držala zatvorene dok joj je Nebojša govorio, da bi bila bolje koncentrisana, pogotovo kad joj je rekao da ćuti i da ga ne prekida. Sad se ona donekle nadvila nad njim, ali ne baš previše blizu.
-Mislim da sam te dobro razumela šta mi želiš reći. Nema razloga da polemišem s tobom da li si u pravu ili nisi. U vezi nas ja tako ne razmišljam. Ako smo skupa i ako se volimo onda smo oboje u pravu, ako se ne volimo onda oboje nismo. Mogu da pristanem na to da sam pretežno razmišljala o tome kako ćemo se fizički spojiti. Jasna mi je tvoja slika koju si opisao - pričanje o ljubavi, ljubljenje i na kraju spajanje. Naravno da ja nemam ni želju ni pravo da je osporim.
Pa ipak nakon ovih tvojih reči se osećam kao da sam ostavljna i izneverena. Ne verujem da si to želeo, ne kažem da ja nisam kriva, ali si mi to ti prouzročio. Kad sam dolazila ovde, osećala sam se toliko ispunjenom, toliko srećnom. Sada više nije tako. Na neki način si mi svu energiju iz tela izvukao. Možda nije trebalo ovako početi, ovako planirati. Verovato bih se bolje osećala da si me u nekom mračnom uglu grlio i ljubio. Negde gde ne bi progovorili ni reč.
