U donjem štabu se posle večere okupilo standardno društvo. Prvo je izveštaj podnosila Moira.
-Moja ekipa u koju sam uključila još neke dobrovoljce je radila na pukotini. Rad na ledenoj kupoli je tekao bez većih problema, reći ću vam kojih kasnije. Može se reći da je ta faza gotova i njome sam jako zadovoljna. Svrha kupole je da omogući istraživanje same pukotine da se izvrše odgovarajuća merenja, pa da se onda dogovorimo šta ćemo dalje. Sve smo radili pod skafandrima sa nadom da kad bude kupola gotova i izvršimo merenja možda možemo nastaviti da radimo bez njih, ali se to nije desilo. Odgovoriću i na pitanje zašto.
Kad je kupola skoro bila gotova primetili smo da instrumenti pokazuju povećan pritisak vazduha unutar nje. On je bio toliko veliki da sam se ja uplašila da ne dođe do eksplozije kupole zbog pritiska vazduha iznutra. To što se dešava ima logike ali me buni zašto to nije primećeno na kupolama koje već imamo, a koje su već izgrađene oko Gornjeg štaba? Nismo mogli izmeriti temperaturu vazduha koji izlazi iz pukotine jer ona stalno varira, odnosno vazduh ne izlazi ravnomerno već se ponaša kao organizam koji diše.
Kad se nagomila određena količina vazduha negde u dubini onda on izleće velikom brzinom i pod velikim pritiskom. Sigurno znate da teperatura ovisi o pritisku, ali ovde imamo još i problem trenja. Vazduh prolazi velikom brzinom kroz led pa ga skoro sigurno led i hladi. To istovremeno znači i da se led greje. Na površini gde smo mi bili to nismo mogli primetiti, ali me ne bi začudilo da se to dešava na većim dubinama gde hladnoća sa površine ne dopire pa je temperatura leda stabilna.
Sama prosečna temperatura vazduha koji je izlazio bila je oko minus deset stepeni, nešto slično kao i ispod naših kupola. Očekivala sam da će temperatura biti mnogo veća ako pretpostavimo da dolazi sa površine mora gde je temperatura oko 25 stepeni po merenjima vazduha kojeg smo imali na površini mora, na lokaciji gde se spušta tunel.
-Rekla si da vazduh povremeno izleće u obliku erupcije, odnosno neka vrsta disanja? - Leo je glasno razmišljao.
-Da tako je. Najpre izlazi mala količina vazduha koja je prilično konstantna a onda odjednom izleće velika količina.
-Mislim da znam u čemu je stvar. Pukotina negde u svojoj dužini, verovatno negde pri vrhu ima poklopac.
-Poklopac? - Moira je bila iznenađena.
-To se samo tako slikovito kaže. Reč je o tome da jedna velika gruda leda zatvara pukotinu. Usled akumulirane temperature svori se dovoljno veliki pritisak koji podigne tu grudu, vazduh prođe pored nje pa se gruda ponovo vrati gde je bila. Dakle slično poklopcu na loncu kad kuvamo vodu i on se podiže i spušta u odnosu na unutrašnji pritisak.
-Kakvog je kvaliteta vazduha? - upitala je Admenta koja je veoma pažljivo slušala Moirino izlaganje.
-Skoro je isti kao i ovaj naš, čak bih rekla i da je čistiji jer ima manje sumpora (sumpor dioksid SO2) i metana (CH4) nego što ga imamo ovde.
-Metana? - Miranda je skoro poskočila od iznenađenja.
-Da, ovde ga imamo oko deset posto više nego što sam tamo izmerila, zašto te to zanima? To su jako male količine i ne smetaju ljudskom zdravlju, - Moira ju je gledala znatiželjno.
-Zanimljivo je da postoji razlika. To znači da je vazduh ovde i onde pod različitim uticajima. A ako je tako, onda postoji razlog za to. Dosta sam čitala o vulkanologiji a i o metanskom klatratu, koji nastaje pod velikim pritiskom i hladnoćom. To je izvor energije sto puta jači od običnog plina koji se koristi za grejanje ili pogon raznih mašina. On je u obliku leda i veoma je bezbedan za skladištenje, možete ga držati gde god želite samo ne pored izvora toplote ili vatre jer bi bilo spektakla.
