Profesor se iznenadio kad je video Solariu koja mu se pridruživala u doručku. Bila je kompletno obučena u maskirnu vojnu uniformu sa pravim čizmama na nogama. Nije primetio da je na sebe stavila bilo kakve lažne činove, sa čime su se neki mladi, uglavnom momci a ne devojke, voleli da se šepure. Mora da je u pitanju bilo nešto ozbiljno. Nije valjda da je započela rat?
Ops! Esta imagem não segue nossas diretrizes de conteúdo. Para continuar a publicação, tente removê-la ou carregar outra.
-Sinić si kasno došla, gde si bila? I šta si uradila? To me stvarno veoma zanima. Mogao sam da zovem i da se informišem, ali to nisam želeo. Hoću da to čujem iz tvojih usta, pa da to onda odmah prokomentarišemo. Ako te zanima, isti ovakakv odnos sam imao sa tvojom majkom, samo što to nije bilo za vreme doručka kod mene kući. Nekad sa, a nekad bez Lea, raspravljali bi o nekom problemu dok ne postignemo načelan dogovor. Tada bi svako otišao na svoju stranu, sa potpunom slobodom šta će da radi. Nije bilo potrebe da se iko proverava jer su se sami problemi toliko isticali da se o njima i te kako trebalo brinuti. A kad ima problema, nekad čak i poprilično, to je očigledan dokaz da se tu intenzivno radi.
-Mislim da nema potrebe da se to naglašava. Mene mama nikad nije terala niti proveravala da li sam učila a pogotovo ne da li sam naučila, tako da po tom pitanju nikad nisam imala problema. Međutim stalno imam osećaj da mi mozak sporo radi. A da bih ga ubrzala potrebno je da se dobro koncentrišem, pa mi onda brzina bude odgovarajuća.
-Naši naučnici su davno ustanovili kako mozak radi, nisu sve ali jesu poprilično. Tvoj osećaj o njegovoj brzini je subjektivan. Tvoja koncentracija njega ne ubrzava nego ga čini efikasnijim. Koncentracijom ti otklanjaš nepotrebne procese zaključivanja i pamćenja, tako da je mozak u fazi čiste obrade podataka, pa ti se zato čini da on radi brže, a on je samo usmereniji. A kad nemaš koncentraciju on obrađuje mnogo veću širinu pa izgleda da radi sporije. Potrebna je i jedna i druga vrsta rada, a ja ću te naučiti kako da brzo pređeš iz jednog sistema u drugi. A sada da čujem čime si se bavila juče i šta planiraš za danas.
-Evo ovako. Najpre sam otišla kod Lea. S njim sam razrađivala moje ideje. Na tome smo izgubili dosta vremena, jer su moje ideje bile prilično apstrakne, pa ih je trebalo bar donekle konkretizovati. Ono što već znaš ili pretpostavljaš, pričali smo o tome kako da grupu mladih ljudi koji imaju, da tako kažem, rastresena interesovanja, navedem da razmišljaju o jedinstvenoj pripadnosti, o zajedništvu koje ima mnogo veću vrednost, nego što je to zbir pojedinaca.
Kako da ja, ili bilo ko drugi, da im govori o svetloj budućnosti, kad je nemaju? Kako da im objašnjavam šta je pravda, bar na onom najnižem nivou kad oni osećaju da ne postoji? U tom smislu će im i motivacija za učenje vremenom postajati sve manja. Ono što nisam rešila sa Leom, a stvarno smo se oboje trudili u tome, jeste da nismo našli rešenje kako da navedemo tu decu koja će uskoro postati odrasla, da ne mrze ljude koji su im napravili tu nepravdu, već da na to gledaju kao na grešku o čijoj posledici ti ljudi nisu razmišljali.
To uopšte nije prijatna situacija. Ostalo nam je da se nadamo da ćemo taj problem rešiti u hodu zajedno sa rešavanjem drugih problema. Moj osnovni cilj jeste da tu decu duhovno osnažim, da ih napunim samopouzdanjem, da počnu više da veruju u sebe. Pokušavam da smislim neki sistem koji će omogućiti da oni svoju situaciju vide kao prednost a ne kao manu ili neko ograničenje.
-I šta si smislila?
-Odlučila sam da im prekinem školovanje.
Profesor skoro da nije pao sa stolice od šoka. Jedva se povratio.
-Da im prekineš školovanje?
Solariji je lice bilo kao granit.
-To je apsolutno neophodno. Da bih postigla efikasnost, moram primeniti drastične mere
-Bi li to malo bolje objasnila?
-Naravno. Kad sam to rekla, Leo se manje iznenadio od tebe. Da li me je bolje razumeo ili je u pitanju bilo nešto drugo to ne bih znala. Uglavnom, on je rekao da će za sprovođenje mojih planova biti potreban tim. Dopada mi se kod Lea što on mene sluša veoma pažljivo i prema meni se ponaša kao da smo ravnopravni.
To nije normalno, mora da on ima neki problem druge vrste, - tu se Solarija kratko nasmeje pa nastavi, - on je nesumnjivo dobar saradnik koji mnoge stvari dobro razume, po tom pitanju s njim nemam nikakvih problema. On mi je i predložio sastav tima i na tome sam mu zahvalna.
-Sastav tima?
-Da. Tebe nismo ni spomenuli, jer se ti podrazumevaš. Možeš da budeš član iz senke, a možeš da nam se aktivno priključiš, kako želiš.
U timu su još:
Teyla - ona je vojni strateg i ekspert za preživljavanje u prirodi
Ripley - psiholog i kondicionni i rehabilitacioni trener, i
Renesmee - lekarka i specijalista za adolescenciju.
Sva ova tri člana su androidi. Ceo tim će imati na raspolaganju tehničko osoblje po potrebi, koje će činiti roboti i androidi.
-Da li ti to imaš nameru da napraviš vojsku? Vidim na tebi takvu uniformu.
-Apsolutno ne. To me uopše ne zanima, ne zato što sam žensko, nego zato što smatram da postoje efikasnije metode.
-Koje bi to metode mogle biti?
-Diplomatija. Mislim da je razgovor veoma moćno, možda čak i moćnije o vojnog oružja. Kad se primenjuje vojno oružje to znači da je zakazala diplomatija.
-Veoma me iznenađuješ. Imaš neverovatne ambicije. Da li ti planiraš jednog dana da postaneš predsednik neke države ili možda čak cele planete?
-To ne planiram. Moj krajnji plan je da budem uz mog Nejbojšu, to mi je najvažniji plan u životu od kojeg neću odstupiti. Uzor su mi roditelji i posebno moja mama koja je isto uradila. A ovo što sada radim, to je zato što smatram da sam sposobna da dam svoj doprinos. Ukoliko ti smatraš drugačije, ili da ne radim kako treba ili da bi trebala raditi nešto drugačije slobodno kaži, neću se ja na tebe ni malo ljutiti.
-Ja ne sumnjam u tebe, ali me tvoji postupci iznenađuju jer su za ovdašnje prilike nestandardni. A možda sam ja izgubio potrebnu oštrinu i otupio. Budući da dobro sarađuješ sa Leom, u kojeg ja takođe imam veliko poverenje, a sa druge strane nemam svoj konkretan predlog, izgleda da ću se morati prikloniti vašoj zamisli. A sad mi kaži zašto si se tako obukla?
-Juče, kad smo oformili tim, dogovarali smo nas petoro, Leo, Teyla, Ripley, Renesmee i ja, kako da sprovedemo moje ideje. Prekid školovanja nije jedina mera koju ćemo sprovesti. Ona je samo privremena, pa se zbog toga ne moraš mnogo uzbuđivati. Takođe se ne odnosi na svu decu nego samo na odrasle. Na one od četrneaest i više godina. Moj tim se dogovorio da napravimo jedan kamp slobodnog tipa za tu decu, gde se apsolutno neće ni učiti ni vežbati vojne discipline, neće se ni učiti ni propagirati bilo kakva ideologija.
Postojaće samo dva segmenta, sportsko takmičarski i upoznavanje sa prirodom i preživljavanje u njoj na takav način da se nikome ne ugrozi zdravlje. Zbog toga s nama ide Renesmee. Ona je kompetentna za ta pitanja. Kao što vidiš misli se isključivo na dobrobit te dece sa namerom da postanu pravi ljudi svesni sebe. Neće imati nikakv kontakt sa svojim roditeljima. Roditelji će ih povremeno moći pratiti preko tajnih kamera.
Takođe deci neće biti omogućena nikakva tehnologija, pa će na taj način postati svesni njene vrednosti. Ceo tim, naravno zajedno sa mnom, će biti celo vreme sa decom. Mi ćemo upravljati kampom. Svi će biti vizuelno praćeni da nešto ne krene kako ne treba, a i da se može hitno reagovati. A ovako sam se obukla jer danas idemo u obilazak da nađemo odgovarajuću lokaciju za naš kamp. Neću valjda kroz džunglu hodati u haljini i sa štiklama?
