Pripreme za rad kampa su bile završene. Odlučeno je da se dan pre toga svi odmore, jer će se rad odvijati bez prestanka i to duže vreme. Savetovano je, pogotovo mladim učesnicima, ukoliko žele, da taj dan provedu sa porodicom, jer kontakti posle toga neće biti mogući. Moglo se pretpostaviti da će to neko podneti lakše a neko teže. Taj slobodni dan je Profesor isplanirao da i on okupi svoju porodicu. To je bila i zgodna prilika da se Pella i Solaria lično upoznaju. Profesorovo planiranje harmoničnog okupljanja nije se baš odvijalo kako je želeo. Sve je podsećalo na rogove u vreći i pre nego što je počelo.
-Ćale, šta Leo i Solaria rade na terasi? Ne prestaju da pričaju od ranog jutra, a sad je evo već podne.
-Pella dušo, što im se ne pridružiš, siguran sam da neće imati ništa protiv.
-Bila sam na kratko, ali na mene nisu uopšte obraćali pažnju. A i ono o čemu su razgovarali nisam uopšte razumela. O nekoj psihičkoj infrastrukturi i altruističkom žrtvovanju sebe za višu dobrobit?
-To ti je...
-Ma ne zanima me. Kaži im da prekinu s tim. Ja hoću da se zabavljam, nisam došla ovde da se dosađujem.
Profesor je krenuo prema terasi da ih pozove unutra, dok se približavao čuo je reči: -"... mogla si biti moja kćerka. Mnogo mi je nedostajala. Poneo sam se kao budala." Profesor je naslućivao o čemu je mogla biti reč. Pozvao ih je unutra da zajedno sednu za ručak. U toku ručka Pella se obratila Solariji:
-Primećujem da se ne šminkaš, ovako izgledaš prilično zapušteno.
Solarija je iznenađeno podigla pogled, a viljušku punu hrane usmerila prema Pelli:
-Šminkam se, ali minimalno. Meni tvoje lice izgleda veoma lepo, ne znam iz kojeg razloga stavljaš toliko šminke. Tako mi izgledaš prilično nakinđureno.
Pella se okrenula ocu:
-Moraćeš ovu malu da naučiš pristojnosti, trebala bi da pokazuje dužno poštovanje, ona je ovde ipak samo gost i mora se povinovati našim običajima.
-Smiri se draga, priznajem da je malo preterala, ali si je ti isprovocirala pa si dobila zaslužen odgovor.
-Ja ovakvo ponašanje ubuduće neću trpeti.
Tada se javila Solaria:
-Pella, izvinjavam se zbog mog ponašanja, sledeći put ću ćutke otrpiti tvoje bezobrazluke.
Pella je pocrvenela na licu od iznenađenja šta je čula, ustala, bacila salvetu na sto i udaljila se od društva.
Solaria se obratila Profesoru:
-Deda, izvinjavam se i tebi, nisam znala kako treba da reagujem.
-Nemoj se zbog toga uzbuđivati, ona je oduvek bila tako impulsivna i uvek je moralo biti po njenoj volji. Treba je razumeti, imala je teško detinjstvo, majka joj je previše dozvoljavala kad je bila mala. Takođe je i njen očuh bio u neslaganju s njenom majkom. Ja tu nisam mogao ništa da učinim. Kad je Pella bila malo starija, zvao sam je da ili pređe kod mene ili bar da ovde provodi više vremena. To joj nije bilo privlačno, ja joj nisam bio zanimljiv, a ovde svog društva nije imala.