Nebojša se sa motorom zaustavio ispred njene kuće. Bila je kasna noć. Ona je sišla sa motora, skinula kacigu, zagrlila Nebojšu i poljubila ga. Okrenula se i trčeći uputila ka ulaznim vratima. U kući je svetlo bilo upaljeno. Znala je da je roditelji budni čekaju.
-Dobro veče, - okrenula se ocu, - dobro mi je došla jakna koju si mi dao.
-Kako si se provela? - upitao ju je otac.
-Nezaboravno. Pamtiću ovaj dan dugo, dugo.
-Po čemu?
-Po tome što se sve izdešavalo. Mogla bih o tome da vam pričam do sutra ujutro, ali pretpostavljam da vas to uopšte ne interesuje, - Solarija se vragolasto nasmeši znajući njihovu sledeću reakciju.
-Možda bi ipak mogla bar malo. To nas zanima kao roditelje.
-Šalila sam se malo pre. Nemam razloga da vam bilo šta tajim, a znam da vas interesuje. Druga je stvar što ja imam potrebu da vam o tome govorim, jer sam puna utisaka, ako vam to ne smeta?
-Sigurno da nam ne smeta, - zadovoljno su obostrano odgovorili, - dakle?
-Kupali smo se, ljubili, ležali goli i svašta radili.
-Goli svašta radili?
-Znala sam da ćete tako reagovati, zato sam vam i prodala tu šargarepu, iako znam da ne mislite toliko bukvalno.
-Da li je bio uporan? - zapita majka.
-On? Sve je bio samo ne uporan. Sve što je radio bilo je da meni ugađa.
Otac i majka su se značajno pogledali.
Solaria je nastavila, - redosled pitanja vam je potpuno kontra, pitate me ono što je manje važno, a ne pitate me ono što je meni veoma bitno. Pitam se da li vi mene uošte razumete.
Roditelji su mahali rukama i ćutke prihvatili njene argumente klimajući glavama i dajući joj podršku da nastavi.
-Kad smo tamo došli, samo smo pričali o običnim stvarima i uživali u suncu. Tada mi se u glavi upalila sijalica.
-Sijalica? - upitala je majka ne shvatajući asocijaciju.
-Da. Shvatila sam da on mene voli, a isto tako i ja njega. Tada sam ga naterala da mi to glasno kaže.
-Naterala?
-Pa, nije bilo baš lako. Može se reći i da sam ga navela ili stimulisala da kaže istinu šta oseća. Tada smo se poljubili. Ja sam poželela da me celu ljubi i da mu se potpuno prepustim.
-Da li je iskoristio priliku? - upita je otac.
-On? Iskoristio? Tata, ja sam mislila da ga ti bolje poznaješ?
-Priznajem da sam uvek mislio da je on dobar dečko i nikad mi nije smetalo da budeš s njim. Više bih se bojao da si bila s nekim drugim.
-Eto vidiš. I ja smatram da mi je najbolje s njim. Ako ću nešto da radim, hoću da to bude s njim.
-Ni u snu nisam mogao pomisliti da ću o tim temama sa svojom kćerkom razgovarati na takav način.
-Ko ti je kriv, što si me takvu pravio.
-Priznajem krivicu. I kako je završilo?
-Ko kaže da je završilo ili da nije? Uglavnom, kad smo se tome približili, mene je odjednom uhvatilo neko kočenje i strah, pa sam mu to i reka. Kome ću ako neću njemu?
-I šta je on onda uradio?
-Ništa nije uradio. Rekao je da me razume i da ne želi da mi radi bilo šta neprijatno i protiv moje volje. Samo je nastavio da me ljubi.
-Uh, - čuo se uzdah olakšanja od strane roditelja.
-Nema tu uh. Za koga vi navijate? Ostatak dana smo proveli tako zajedno. Ja sam se pored njega sve više opuštala u čemu mi je i on puno pomogao. Potpuno sam se oslobodila straha, pa sam mu rekla da sam dobila želju da to uradimo.
-I?
-Nema tu I? Vi kao da gledate špansku seriju pa vas zanima šta je bilo dalje. Nisam vam ja kriva što je vaše vreme ljubavi davno otišlo u zaborav, - Solaria ih je namerno provocirala, - da li ste spremni da postanete baba i deda?
-Znači ipak?
-Nema tu ipak. Ipak mi se čini da vi niste spremni da postanete baba i deda. Slično je moj Nebojša rekao: - ti si još mlada i mislim da još nisi spremna, pa je sve ostalo na ljubljenju a ja se nisam mnogo bunila što on tada nije hteo.
-Bravo!
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
-Šta vam sad to znači? Opet vas pitam za koga vi navijate?. Nije vam ovo fudbalski meč, pa je neko dao ili promašio penal. Moj Nebojša i ja smo par koji se međusobno voli i to po mom mišljenju veoma ozbiljno i odgovorno. Vi trebate nas oboje da podržavate i da se prema nama ponašate podjednako jer ja smatram da je tako pravilno.
-Naravno, dušo, - odgovorila je majka, - priznajem da smo po malo strepeli za tebe i zbog toga ovako reagujemo. Nikad ništa nismo imali protiv tvog Nebojše, sada uviđamo da se nismo prevarili.
-Podrazumeva li to da nas podržavate?
-Naravno, apsolutno vas podržavamo.
-Da li to znači da mi to možemo da uradimo kad nam se prohte?
-Mislim da bi ipak bilo dobro razmisliti pre nego što to uradite. Čemu žurba? - zaključila je njena majka.
-Koji ste vi neverovatni licemeri. Ipak vas volim iako ste takvi. A sada idem da se kupam pa na spavanjac. Mislim da sam vam ispričala i više nego što zaslužujete. I ponoviću još jednom, kad budem htela, to ću raditi s njim jer će mi s njim to biti najlepše. Sad ste i zvanično upoznati. - Solarija se udalji.
-Izgleda da imamo veliki problem sa našom kćerkom, - komentarisao je Solarijin otac.
-Nemamo s njom nikakav problem, samo se suočavamo sa njenim odrastanjem, a to treba preživeti, - nasmeje se Solarijina majka.
