Sutradan su Solaria i Profesor opet bili zajedno za doručkom. Kao da im je trpezarijski sto diskusiji davao neku posebnu težinu i ozbiljnost. Da su bili u dnevnom boravku i utonuli u ergonomske fotelje svakako bi bili opušteniji, ali njima opuštenost nije bila potrebna. Dok su jeli mogli su da razmišljaju ali isto tako i da govore.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
-Imam nekoliko pitanja, za početak, - započela je Solaria.
-Da čujem.
-Čime se ona deca bave u slobodno vreme? Čudno mi je da koristim reč deca kad su mojih godina. Verovatno je to posledica što im želim pomoći.
-Oni su u nekoj vrsti internata. Nije im ograničena sloboda, ali im je savetovano da se zbog osetljive političke situacije mnogo ne udaljavaju. Mnoga deca vikend provode sa svojim roditeljima, ali su uglavnom u školi ili na nekim vanškolskim aktivnostima, gde potroše ostalo slobodno vreme.
-Ima li među njima buntovnika, nasilnika, kavgadžija i sličnog ponašanja? To važi i za ženski pol?
-Nema ništa ekstremno, jer to naši psiholozi na vreme rešavaju. Međutim ima dosta povučenih i na neki način čudnih. To su pogotovo oni koji odskaču svojom inteligencijom.
-Deluju mi nekako previše mirni i bezvoljni. Ja jesam protiv nasilja, ali smatram da je ono nekad potebno da bi se napravila ravnoteža u odnosu na pasivnost. Možda nisam upotrebila dobru reč. Mislim da je bolja reč agresivnost. Ona je slabija od nasilništva ali može biti tolerisana ukoliko je umerena.
-Šta ti je na umu?
-Imam još pitanja, kakva su ljudska deca u odnosu na ovu?
-Mnogo su razuzdanija, jer su im takvi i roditelji.
-Dakle, ljudi su zauzeli negativan stav prema njima iako se nisu odrekli usluga koje im pružaju androidi, među kojima ima i roditelja te dece?
-Otprilike tako. Ali mogu da ti objasnim kako je do toga došlo.
-Čekaj deda. Nemoj me prekidati jer ću onda izgubiti nit razmišljanja. Trenutno mi razlozi ne trebaju već samo objektivne činjenice. Moj cilj nije sada da razumem ljudska ponašanja, nego da pomognem androidskoj deci. Ja sam im sada neka vrsta advokata koji ih brani i štiti.
-Moglo bi se tako reći.
-Koliko daleko mogu da idem?
-Ne razumem najbolje tvoje pitanje.
-Ponoviću. Koja sve dozvoljena i nedozvoljena prava i sredstva mogu da koristim da bih zaštitila moje štićenike, da ih tako nazovem.
-Šta, zar bi ti htela da digneš revoluciju? Da nije to malo preterano? To je svega stotinjak dece i još toliko koje nisi videla.
-Nije problem u broju nego u principu.
-To je malo komplikovano.
-Slažem se ali ne onako kako to misliš. Komplikovano može biti samo toj deci. Nisu ona nju izazvala, izazvali su je ljudi, pa neka njima bude komplikovano kako da reše to pitanje.
