-Moram priznati da se uvek iznova iznenaÄ‘ujem tvojom logikom. Možda bi se nekome od užasa kosa digla na glavi, ali ti neke stvari postavljaÅ¡ u takav kontekst na veoma miran i normalan naÄin, kao da to nije vredno pomena i bilo kakvog propitivanja.
-Drago mi je da tako razmiÅ¡ljaÅ¡ jer moja iskrenost neće kod tebe naići na barikadu. Ono Å¡to je bilo, a možda i ono Å¡to će biti sve odlazi u proÅ¡lost kao jedna prijatnost koja se doživela. I ja sam je doživela takoÄ‘e. Recimo da ti je neko ispriÄao smeÅ¡an vic i ti se tome slatko smejao. Kako se odnositi prema tome? Kao prijatnost koja se desila. Da li je neko imao Å¡tete? Naravno da nije, zbog Äega bi? Ako bi mene pokuÅ¡ao usporediti sa drugim ženama napravio bi veliku greÅ¡ku. Ja sam poseban sluÄaj i tako se treba odnositi prema meni.Â
Za razliku od njih ja te volim na altruistiÄki naÄin. Ako ne razumeÅ¡, to znaÄi da te ja volim da bih te dala, a ne da bih te uzela za sebe. Zbog Äega da jedno drugom ne priÄamo viceve i tome se smejemo? Možda ima ljudi koji bi i na to gledali popreko. Ne samo možda, stvarno mislim da ima takvih. Dok ti voliÅ¡ svoju Solariu, a mene pored sebe ne vidiÅ¡ kao opasnost tome, onda je sve u najboljem redu.
Pre nego Å¡to sam krenula prema Zemlji nisam mnogo razgovarala sa Solarijom Å¡ta sve treba taÄno da radim. Ona je to meni prepustila da ja smiÅ¡ljam sama. Zbog Äega? Zbog toga Å¡to je u mene imala poverenje da ću sve uraditi na najbolji mogući naÄin. Kaži mi da li misliÅ¡ da je pogreÅ¡ila u oceni? Da li sam je u neÄemu izneverila? DoÅ¡la sam kod prvo tebe, da se upoznamo, da te na obazriv naÄin pripremim za ono Å¡to te Äeka. Upoznala sam se sa tvojom majkom i dosta smo se družile. Da li si primetio kako me je ispoÄetka Äudno gledala? Kao da ću njenom sinu uraditi ko zna Å¡ta. A sećaÅ¡ se Å¡ta je bilo na kraju kad smo se rastajale? Plakala je dok me je grlila i rekla: - Äuvaj mi sina. - zar nije tako bilo?
-Dođi ovamo, - Nebojša joj je kimnuo glavom.
-Gde ovamo? - Miranda je oÄigledno bila iznenaÄ‘ena.
-Sedni mi u krilo da te zagrlim, pa nastavi da priÄaÅ¡, hoću da te sluÅ¡am iz blizine.
Mirandu nije trebalo dugo moliti, odmah mu se ugnezdila pa je jednom rukom zagrlila i ona njega. On je nju rukama obuhvatio oko kukova. - Ovo je zato Å¡to sam spomenula tvoju majku? - NebojÅ¡a na to nije niÅ¡ta odgovorio jer nije mogao, grlo mu se odjednom potpuno osuÅ¡ilo. Miranda se pravila kao da to nije primetila. - Posle sam otiÅ¡la kod Bodinovih. Zbog ovih mojih, odnosno Solarijinih osećanja, doživela sam ih kao svoje roditelje koje nikad nisam imala.Â
Zamalo da im se nisam poÄela obraćati sa tata i mama. Zar to ne bi bilo Äudno, a opet meni bi to bilo sasvim normalno jer ih tako doživljavam. Da li ja želim da njih oduzmem od Solarije? Pitanje je jednako smeÅ¡no kao da se radi i o tebi. ZaÅ¡to ja Bodinove ne bih volela ako tako osećam? ZaÅ¡to tebe ne bih volela? I oni su mene prihvatili kao svoju kćerku iako im ja to nisam. Da li si znao da sam te tužila kod njih?
-Mene tužila? A šta sam ja to uradio? - Nebojša je podigao glavu prema Mirandinoj koja je bila malo iznad njegove.
-Žalila sam im se da me nisi hteo poljubiti one prve veÄeri kad smo izaÅ¡li.
-Stvarno si im to rekla?
-Najstvarnije!
-Pa ne smeš to da govoriš!
-A zbog Äega?
-Pa sad, iskreno, ne znam ni ja, opet si me potpuno zbunila.
-Ti si nešto previše zbunljive prirode kad si sa mnom. To mi je malo sumnjivo.
-U redu, shvatio sam tvoju asocijaciju, ali ja na to viÅ¡e ne padam. Zanima me kako su reagovali na tvoje reÄi?
-Branili su te.
