Solaria

Renesmee - 1. deo

Solariu je nešto probudilo, pa je otvorila oči. Bio je potpuni mrak a uskoro je trebalo i da svane. Iz pravca šume se čuo standardni žamor noćnih ptica i ostalih životinja. Prvo je pomislila da joj se samo učinilo da je nešto čula, ali se to ponovilo. Zvučalo ja kao puckanje grana kad neko na njih ugazi. Palo joj je na pamet da je to neka divlja životinja, ali se onda setila da ih Ripley sve drži pod kontrolom, da se ne bi približili i ugrozili na bilo koji način decu. 

Komandni štab je bio u jednoj brvnari, a oko nje je bilo nekoliko većih šatora za opremu i razne zalihe i nekoliko nekoliko manjih šatora za spavanje. Pomoćno osoblje za pripreme takmičenja nije spavalo ovde jer su oni dolazili prevoznim sredstvima po potrebi. Mnogi su se menjali, ali Solarijin tim je ovde bio uvek prisutan, više iz psihološkog nego objektivnog razloga.

U glavnom štabu je uvek neko bio dežuran i pratio dešavanja u donekle udaljenim kampovima gde su se nalazili učesnici. Sve je to bilo pokriveno kamerama i specijalnim alarmnim sistemima. Učesnici su mislili da su potpuno prepuštena sami sebi, ali je u stvarnosti sve bilo pod strogom kontrolom. Solaria nije htela da upali svetlo, već je nečujno ustala i provirila kroz otvor u šatoru. Na osrednjoj udaljenosti obasjan slabom svetlošću sa dva meseca, u svoj šator se vraćao Leo. Iz suprotnog pravca nego što su bili sanitarni čvorovi. Takođe je registrovala da nema upaljenu lampu. 

Brzo je povukla glavu da je Leo ne primeti. To joj je bilo veoma čudno. Gde je to Leo bio, jer iz onog pravca odakle je on dolazio nije bilo ničega. Odlučila je da to sutra po danu detaljno ispita. Ujutro je kao i svi ostali iz ekipe ustala vrlo rano. Doručkovali bi svi zajedno u odvojenom delu kolibe gde se pripremala hrana i gde se ekipa dogovarala o organizaciji za taj dan. Sve je uglavnom bilo pripremljeno ranije sa detaljnim planom. Ali je svaki dan donosio neka iznenađenja. Ili je padala kiša ili je bio prejak vetar ili prejako sunce, što je donekle remetilo plan takmičenja i čemu su se morali u hodu prilagođavati. 

Svi učesnici su bili podeljeni u dva plemena a svako pleme u dve grupe. Plemena nisu imala kontakt među sobom, jer to nije bilo dozvoljeno a uz to su međusobno bili udaljeni dva kilometra. Svaka grupa je pripadala jednom od voditelja ali su se te grupe i njihov sastav stalno menjali. Nije bilo podele na muške i ženske, jer su svi bili ravnopravni.

Renesmee je bila osoba manjeg rasta, malo punijih oblina, u radu sa pacijentima veoma energična i odlučna, ali je u privatnom životu bila primetno stidljiva. Delovala je jako nežno i kao da joj je potrebna zaštita. U diskusijama sa prijateljima se nije isticala i nametala. Uvek je bila po malo povučena. Nije bila mnogo radoznala, kad bi je neko nešto pitao uvek bi kratko odgovarala, jedino bi se raspričala ako bi pitanje bilo u vezi medicine. Tu onda ne bi mogla da stane. Ovaj put dok je sedela za stolom sa svojim kolegama, imala je spušten pogled i kao da nije pratila šta drugi govore. Solaria ju je posmatrala i pokušavala da shvati šta se dešava. 

Renesmin boravak ovde nije bio mnogo angažovan ali je njeno prisustvo bilo neophodno. Stalno su se dešavale neke sitnije nezgode, povrede, alergije od uboda insekata, stomačni i drugi problemi, a nekad je i ženskim učesnicama kampa bila potrebna odgovarajuća pomoć. Do sada nije bilo većih problema da bi neko kod nje morao da dođe u njenu ordinaciju. Uglavnom je ona išla na teren sa svojom crnom torbicom u kojoj je bilo sve neophodno. Za eventualne teže slučajeve bile su pripremljenje specijane letilice za hitan transport bolesnika.

Tada je Solaria usmerila pažnju prema Leu. On je bio standardno pozitivan, pravio je viceve na račun svih pa i sebe, ali ni jednom nije pogledao Renesmee, kao da ne postoji za stolom. Solariji to nije promaklo, jer je dobro zapazila da je prethodnih dana Leo njoj poklanjao povećanu pažnju, dodavao joj je hranu, nudio piće i slično. A sada od toga nema ni traga. Šta se to moglo desiti? Nije smela dozvoliti da u njenom timu postoje nesuglasice koje izazivaju probleme. Njen tim ih je imao i bez toga. 

Najpre je htela da porazgovara o tome sa Leom, jer je s njim već imala izgrađen dobar vid komunikacije, dok sa Renesmee nije imala kad da se druži nasamo. Kad je završio doručak ipak je pozvala Renesmee da njih dve same prošetaju do plaže, jer su imale malo slobodnog vremena dok ne počnu takmičenja. Renesmee ju je pogledala kao da joj od Solarije preti neka opasnost, ili bar u najmanju ruku neka neprijatnost.

Solaria je to registrovala, zato je prva počela.

-Na Zemlji odakle dolazim imam momka, Zove se Nebojša. Nema dana kad ne pomislim na njega i na onaj dan kad će me ponovo uzeti u svoje naručje. Često ga i sanjam, a nekad u svojoj glavi razgovaram s njim. Mnogo mi nedostaje, bilo bi mi mnogo lakše da je on ovde. Poslednjih deset godina smo se skoro svaki dan viđali. Toliko sam na njega navikla kao da je deo mene, a sada mi taj deo nedostaje. Maštam o našoj zajedničkoj budućnosti, o tome kako će nam biti kad budemo zajedno.

-Blago tebi ti bar imaš čemu da se nadaš, - komentarisala je Renesmee.

-Za sada je to jedino što imam, ali to nije ni malo, jer mi to daje snagu da istrajem u ovom projektu. A šta tebe sprečava da maštaš, znam da nisi udata, sigurno imaš nekog?

-To je komplikovano. Ne mogu to objašnjavati. A pogotovo ne tebi.

-Pogotovo ne meni? Mogu da pretpostavim smo dva razloga za to, ili misliš da sam previše mlada da bih to razumela ili je problem u mom statusu?

-Izvini. Dobro, mogu ti reći da sam zaljubljena u jednu osobu. To je sve.

-Žao mi je što me tretiraš tako distancirano. Kao prvo, nisam ja neka mala devojčica, koja ne zna ni za šta drugo osim za roditeljski zagrljaj. Već sam ti rekla da sam i ja zaljubljena, a da moj dragi nije sa mnom. Takođe znaš da ovo čime se sada bavim zahteva veliku odgovornost. Osećam se kao majka koja mora da brine o svakom pojedincu ovde. Zbog čega ne bih bila u stanju da razumem tvoj problem?

-Pitala si me da li maštam. Naravno da maštam, ali ta mašta nema perspektive, jer je on oženjen čovek.

-Leo, zar ne?

Renesmee je stala kao ukopana. Iznenađeno je pogledala Solariu.

-Ti znaš?

-Naravno da znam. Šta misliš zbog čega sam te pozvala da razgovaramo. Moram da brinem o svojim ljudima. Da čujem kako mogu da ti pomognem?

-Znaš, ja sam na tebe gledala kao na opasnost za mene, jer si bila u taboru Profesor, Leo, Pella, pa sam mislila da ćeš braniti njihove interese.

-Evo, sada te obaveštavam da se mene ne moraš bojati. Ali zato hoću da čujem sve detalje, da se možemo dogovoriti kako ćemo dalje.

-Ne znam kako da počnem jer je dosta komplikovano.

-Razumeću, ne sekiraj se.

domatrios