Solaria je pratila Profesora koji se polako vukao hodnicima Laboratorije. To je bio ceo kompleks velikih zgrada koje su bile međusobno povezane pokretnim trakama. Bio je to jedan ogroman grad sa svim mogućim obrazovno naučnim sadržajima. Od svih mogućih fakulteta do poligona za raznovrsno testiranje. Jednom rečju - kad jednom uđete tamo, nemate potrebe da izađete, osim ako baš ne morate. Zato što ste tamo imali sve što vam je trebalo ako ste se bavili naukom. Ovaj deo je imao naziv "Specijalna naučna istraživanja" od kojih su neki bili potpuno tajni, jer su bili od strateškog značaja za sigurnost cele planete.
Ups! Gambar ini tidak mengikuti Pedoman Konten kami. Untuk melanjutkan publikasi, hapuslah gambar ini atau unggah gambar lain.
Ušli su u jednu prijemnu prostoriju. Prišao im je jedan tamnokosi muškarac srednjih godina sa ponekom sedom iznad ušiju, obučen u beli mantil. Pozdravio se s njima a onda ga je Profesor predstavio Solariji:
- Ovo je doktor nauka Leo, moj zet, muž moje kćerke Pelle. On će ti ovde pomagati u svemu što ti bude trebalo, pogotovo ako ja nisam tu. Solaria se rukovala s njim.
- Znači ti si Sarina mala? Uopšte ne ličiš na nju, ali po lepoti ni malo za njom ne zaostaješ.
- Hvala. Videla sam kako je izgledala kad je bila ovde. Drago mi je da me uspoređujete s njom.
Leo joj se nasmeši, pa se obrati profesoru:
- Sala je spremna za predavanje.
- Odlično, možemo tamo da krenemo.
- Gde to idemo? - upita Solaria.
- Čeka te jedna grupa đaka tvojih vršnjaka da im se obratiš.
- Ja da im se obratim? Pa, ja i ne znam šta da im kažem?
- Što god želiš. Upoznaj se s njima, neka se oni upoznaju s tobom, jer će oni biti deo tvog školovanja.
- Učiću zajedno s njima?
- Videćeš već i sama o čemu se radi.
Ušli su u jedan amfiteatar prosečne veličine ali popunjen. Solaria se uputi prema nekoj vrsti govornice, ali nije stala iza nje nego pored.
- Ciao društvo. Ja sam Solaria. Na poziv svog Dede, - tu pokaže na Profesora, - došla sam sa jedne veoma daleke planete. Namera mi je da ovde usavršavam svoje znanje. Koliko vidim svi ste vi moji vršnjaci. Takođe pretpostavljam da ste svi pametniji od mene, što meni sasvim odgovara, jer od toga mogu imati neke koristi. Cilj ovog mog, da tako kažem govora, nije da vam držim bilo kakvo predavanje i da vas učim bilo čemu. Dok vi sedite tamo, ja ovde pričam kao neka budala koja služi za pravljenje viceva. Samo da znate da mene ovakav način učenja užasno nervira.
Na to se u sali prolomio glasan aplauz.
- Zaključujem da nisam jedina. Po tom pitanju imam raznorazne ideje, koje još nisu detaljno formulisane, jer se sa vašom sredinom nisam dovoljno upoznala. Tek učim vaš jezik i naučila sam do sada stotinjak reči, sutra ću još toliko, pa će se one polako nagomilati. Ono što vam trenutno mogu ponuditi to su neka iskustva sa moje planete. Ni ta iskustva nisu velika jer sam i ja mlada, ali se ona zajedno sa učenjem stalno povećavaju. Dodatni problem je što ja tamo nisam prosečni primerak, nisam nikakav standard. Smatraju me pomalo ludom, pa se zbog toga teško prilagođavam sa tom sredinom.
