-Šta se to danas desilo?
-Desilo se to da sam opet sebe u odnosu na tebe počela stavljati u prvi plan. Posledica toga jeste da me to učinilo nesrećnom. Zaključila sam da je to bila velika greška. Kad sam sve to u glavi složila pojavilo se vrlo jednostavno rešenje. Uvidela sam da meni u ljubavi ne treba ravnopravni partner i da se ja u tome najbolje ne snalazim.
-Ne treba ti partner? - Nebojša nije mogao da sakrije iznenađenje
-Čekaj malo, da ti objasnim, pa ćeš drugačije reagovati. Meni ne treba nikakav partner, meni treba onaj Nebojša kakav je nekad bio, dok se ja prema njemu nisam promenla. Meni ne treba partner, već meni treba gospodar. Da ti budeš moj gospodar. Da ti brineš o svemu kao nekada. Da to bude i tvoj zadatak i privilegija. Dok sam s tobom da ne razmišljam ni o čemu a da sva odlučivanja prepustim tebi. To je jedini način da budem srećna.
Ako budem komplikovala sve ću upropastiti i naravno time postati nesrećna. Ovo je bio opširan odgovor na tvoje pitanje da li sam ozbiljno razmislila da li u budućnosti želim da budem s tobom. Ako hoćeš da budeš moj zaštitnik koji u svemu brine o meni kao nekada, a kojem ću se ja potpuno prepustiti sa najvećim poverenjem, jer ću jedino tako biti srećna, onda želim da budem tvoja žena i da delimo zajedničku budućnost.
-Ti znači postavljaš uslov da ti ograničim slobodu da bi pristala da budeš sa mnom?
-Zvuči čudno ali je stvarno tako. Znam da si dobro razumeo sve što sam ti ispričala. Vidim ali i osećam da si za ovih godinu dan sazreo mnogo više od mene. Ja to ni malo ne podcenjujem, a to neću ni da kvarim. Želim da te volim a takođe želim da i ti mene voliš. Potpuno sam sigurna da sam izabrala pravi put za to. Ovo što sam ti predložila, nije nikakva žrtva sa moje strane, to je samo vraćanje na sistem koji je kod nas odlično funkcionisao. Ja prvenstveno želim da tebe usrećim. Naglašavam, prvo tebe, tek ću onda i ja pored tebe biti srećna. To je za mene postalo jedino moguće ispravno rešenje.
-Da vidimo. Sada kao tvoj gospodar, ako bih hteo da te zaskočim ti se ne bi bunila?
-Zezaj se ti koliko hoćeš. Ja sam bila veoma ozbiljna. Lako ćemo za telo, hoću da gospodariš mojim umom, mojom dušom i mojim srcem. Sad vidim da će to biti ono pravo.
-Hajdemo sad ozbiljno. Da te ne volim, ja na to ne bih pristao. Ne znam koliko si svesna da je to velika odgovornost. Da bi to lepo funkcionisalo ne samo da moram da brinem o tvom ponašanju već i o sopstvenom.
-Nisam ja ni mislila da je lako. Jer da je lako ne bi bilo toliko vredno. U svemu tome ću ti pomagati koliko budem mogla. Slobodno me lupi po dupetu ako negde pogrešim.
-Vraća mi se stara Solaria za koju sam mislio da je zauvek otišla. Ali neću ja tebe udarati po dupetu već ću ga celog izljubiti i za najmanju grešku koju napraviš.
-Ti si baš nemilosrdan. Moram da pravim greške da bi me ljubio. To je nepravda, zar moje dupe ne zaslužuje da bude ljubljeno samo zbog sebe?
-Ko kaže da je tvoje? Dok ga budem ljubio biće moje, a biće i posle toga.
-Nebojša, znaš li da su mi nedostajali ovakvi razgovori?
-Pretpostavljam. Oni su jedan od važnijih elemenata da našu ljubav sačuvamo, ako nam je stalo do nje. Ako mi o njoj ne budemo brinuli, budi sigurna da neće niko drugi.
-Mogu ti reći da sam veoma zadovoljna. Osećam kao da mi je pao veliki kamen sa srca što sam ti sve ovo ispričala. Priznajem da sam pre toga bila veoma nezadovoljna. Naš odnos mi je delovao veoma maglovit. Sada mi on deluje kao da ga je sunce obasjalo, a mi držeći se za ruke šetamo cvetnom i osunčanom livadom. Nikad nisam sumnjala da me jedino ti možeš usrećiti. To i sada činiš. Moj Nebojša. Nemaš pojma koliko si mi nedostajao.
