Melina je razmišljala o svom zadatku. Nerviralo ju je što nema nikakvog iskustva na tom planu pa ne zna kako da počne. Pa ona sama se tek prvi put zaljubila. Ona i Ventor su bili maksimalno intimni a do toga su došli za veoma kratko vreme. Melina to uopšte nije planirala, a sada se zbog toga još manje kaje. Ali u ono vreme kad je počela sa Ventorom bila je sva očajna zbog mogućnosti da je Ventor onakvu neće prihvatiti, zato je sakupila svu svoju hrabrost i bila spremna na sve samo da Ventora zadrži pored sebe. Delovalo joj je to kao daleka prošlost, ali sve traume kroz koje je prošla govorile su da joj put do toga ni malo nije bio lak, bez obzira koliko bio kratak.
Sad se našla pred novim izazovom koji takođe nije bio lak. Nije se smela ljutiti na Doru, jer je razumela njenu nameru. Tada se Melina setila da joj Dora nije zabranila da koristi savete i pomoć drugih ljudi, već je samo rekla da joj ona neće pomagati.
A koga da pita za pomoć? Ventora? A šta da ga pita: - nađi ti devojku Tiryanu umesto mene? Shvatila je da bi to bilo glupo. Ali odakle da počne kad nikakav plan u glavi nije imala? Neće valjda šetati po Frizumu i svaku devojku koju sretne pitati - hoćeš li da budeš devojka Tiryanu? Bila bi i smešna i glupa sama sebi.
Melina se tada setila da joj je Dora spomenula Suniu Tiryanovu sestru da nju koristi u svom planu jer devojčica uopšte nije glupa. Možda bi stvarno bilo dobro da porazgovara sa njom, to sigurno neće štetiti. Odlučila je da sačeka Suniu kad se bude vratila sa predavanja.
Melina je sačekala Suniu i pozvala je na razgovor. Sele su za sto a Sunia je čekala da Melina prva nešto kaže. Melina je razmišljala kako da počne pa je zaključila da bi bilo najbolje malo zaobilazno.
-Kako ti je bilo na predavanju?
-Kao i obično meni su ona uvek zanimljiva. Zašto ne bi bila? Naše starije kolege nam prenose svoja znanja koja u su oni godinama sticali a mi ih usvajamo mnogo brže.
-Da li su na predavanjima samo devojke ili ima i dečaka?
-Pomešani smo jer nas nema mnogo.
-Da li ima neki dečak koji ti se dopada?
-U mom odelelenju nema, nego u onom starijem, pa ga ne viđam često. Ime mu je David i jako je simpatičan.
-Da li ste do sada razgovarali međusobno?
-Nismo, samo se pozdravimo kad se mimoiđemo.
-Da li bi volela, da on zna da mu se dopadaš.
-Volela bih, ali me je sramota da mu to kažem.
-A da mu pošalješ neko pisamce?
-Kako da mu pošaljem, misliš da mu pismo dam u ruke?
-Možeš i tako. Recimo napišeš kratko pisamce u kojem napišeš da ti je uvek drago kad ga negde sretneš. Potpišeš se i u pisamce staviš svoju fotografiju. Kad ga sretneš daš mu to pisamce i kažeš mu da ga ne otvori dok se ti ne udaljiš.
-Malo mi je nezgodno tako da mu dam.
-Može i drugačije, da nađemo neku devojčicu koje će tvoje pisamce njemu da da.
-Ne verujem da bi neka devojčica to za mene uradila.
-Ne budi sigurna u to. Imamo Wanetu koja bi ti to učinila, mogu je ja zamoliti. A možemo zamoliti Gelu, ona je od tebe starija godinu i po dana pa joj neće to predstavljati problem, jer ako nisi znala, Gela je postala Sulova devojka.
-Stvarno? To nisam znala. Baš mi je drago zbog nje. Ona je jako dobra devojka i meni dobra prijateljica.
-Mi u ovoj grupi smo kao jedna velika porodica. Svi se dobro slažemo i naravno pomažemo, zato većina voli da bude ovde.
