Javio se jedan član Saveta.
-Gospođice Solaria, da li ste vi ljudsko biće ili android? Primećujem veliku energiju koju ulažete u njihovu obranu.
-Žao mi je što ste postavili takvo pitanje, ali ću iz poštovanja prema ovom Savetu, odgovoriti na njega. Smatram da osim terminologije tu nema razlike. I jedni i drugi su ljudska bića, kao što su i ova deca koju vi nazivate mutantima. Svi su nastali iz istog korena. Jedna grana ide levo jedna desno, nema garancije koja će grana bolje da rodi. Za drvo je važno, ako ne mogu obe, onda bar jedna da ostane zelena. Najbolje bi bilo da obe budu zelene, jer će tako drvo najbolje napredovati.
-Vama lično bih mogla reći da su vam preci bili majmuni. Da su oni sada u nekakvoj mogućnosti da vas gledaju, gotovo sam sigurna da bi se divili do kog visokog intelektualnog nivoa ste se vi lično razvili. Ako je među vašim precimo bio i neki kanibal, sigurna sam da bi vas on sa slašću pojeo, jer vi meni odavde izgledate veoma ukusno.
-Ali da se vratim na glavnu temu. Meni je potpuno jasan razlog zbog čega ste doneli spomenuti zakon protiv androidske dece. Po mom mišljenju u pitanju je ozbiljna društvena inertnost. Odnosno, pomanjkanje volje da se ljudi usavršavaju. Da bi sačuvali svoj položaj, izmislili su zakon kojim se zabranjuje nekom drugom da napreduje. Mislim da je to jedan veoma egoističan i introvertan stav koji vodi u ozbiljnu regresiju.
-Recimo ovako. Ukoliko bi Solaris odjednom bio napadnut od nekog nepoznatog neprijatelja koji je mnogostruko jači od vojne i tehničke sposobnosti za obranu i ako bi se ovi vaši mutanti dobrovoljno javili da brane planetu, da li biste im vi to dozvolili? I ukoliko bi svojim sposobnostima pronašli način da planetu obrane, na koji način bi im se zahvalili? Da li bi ih za nagradu proterali, ili bi smatrali da je njihovo učestvovanje i zalaganje sasvim normalno ako oni to rade iz osećaja pripadnosti ovoj planeti.
-Ako bi izabrali prvi slučaj, koga bi onda zvali, ako bi bili napadnudi sledeći put? U drugom slučaju, zar onaj ko vam spašava glavu ne zaslužuje, ako ništa drugo, a onda bar neko poštovanjet? Ja se nisam rodila na ovoj planeti, ali ne bih ni časka razmišljala i dobrovoljno bi se prijavila da je branim. Ako sam spremna da dam svoj život za obranu ove civilizacije, zar je bitno kakvog sam porekla. Bilo koje ljude pa tako i androide, treba deliti na one koji su nam prijatelji i na one koji su nam neprijatelji. Prijatelja nikad nije dovoljno, oni nam pomažu samim svojim postojanjem, a neprijatelja je uvek previše, a oni žele da nas unište. Treba na to misliti na vreme, a ne kad je kasno.
-Vi bi trebali biti ponosni na vaše takozvane mutante. Kako god gledali to su ipak vaša deca. A kakav je to roditelj koji se odriče svoje dece? Da li je vredan poštovanja?
-Ako mi dozvolite da tu decu odvedem na stranu planetu i da vas rešim vašeg problema, što meni sigurno neće biti teško da uradim, zanima me kako ćete gledati na roditelje te dece? Da li ćete ih pitati da li im deca nedostaju? Da li veruju u pravednost ovog društva? Ili možda imate nameru da i njih proterate? Ne treba da vas podsećam da među njima ima odlikovanih vojnika, vrhunskih lekara koji su izlečili bezbroj ljudi i vrhunskih naučnika koji su doprineli ovakvom razvoju tehnologije u kojem vi možete tako lagodno da uživate?