Tvoja ljubav je gorka (Završena)

4. dio

Ustao je sa ugaone i ljutito krenuo prema vratima. Odmah sam krenula za njim i uzela ga za ruku te je čvrsto primila u predijelu šake.
D: Ne idi nigdje.
Rekla sam glasnije da bi riječi došle do njega s obzirom da znam koliko je živčan i šta je sve spreman uraditi u takvom stanju. Okrenuo se prema meni.
I: Ne galami, spava Anđela.
Pogledao je u naše ruke kada je izgovorio par riječi te vratio pogled na oči.
I: Dorotea, tako više ne može.
D: Igore, molim te, smiri se. Napraviti ćeš još samo veće probleme poduzmeš li bilo šta.
I: Trpiti ćeš to uvijek, Dorotea, ti si bar starija, a Anđela, kako će ona živjeti u takvoj obitelji?
Znam da je upravu sve što kaže, ali ne mogu mu dozvoliti da poduzme bilo kakav korak jer znam koliko je tata agresivan, a ni Igor nije ništa blaži s obzirom na njegov položaj u poslu koji obavlja ni ne može biti blag, mene nikada nije povrijedio i uvijek je tu da mi pomogne koliko god situacija bila teška zato ga i volim, a osijećam njegovu ljubav prema meni i Anđeli. Prema Anđeli se ponaša kao otac, pokušava je zaštiti na svaki način.
D: Naći ćemo riješenje, ali kada se smiriš.
Otpuhnuo je, a ja sam mu pustila ruku tako da me je odmah zagrlio i poljubio u kosu.
D: Idemo sjesti?
Klimnuo je glavom i poveo me za sobom u dnevnu.
I: Jesi li gladna?
D: Nisam, hvala ti. Mogu tebi napraviti ako si gladan?
I: Na-a. Jeo sam nego šta ćemo?
D: Možemo li ujutru o tome pričati, glava me boli.
I: Sutra nećeš izbijeći odgovor na postavljeno pitanje, da znaš.
Privukao me je sebi u zagrljaj, ali ja sam glavu spustila njemu u krilo dok je on svojim snažnim rukama prolazio kroz moju kosu. Naglo sam otvorila oči i shvatila da sam zaspala, a on me nije ni pomijerio već me je samo pokrio i spavala sam mu u krilo dok se on kočio sjedeći. Polako sam ustala i prislonila usne na njegov obraz, sneno je otvorio oči i pogledao me.
I: Svanulo je?
Bacio je pogled na prozor.
D: Nije, ajde da se premijestiš na krevet, ne možeš tako spavati.
I: Idemo zajedno?
Samo sam klimnula glavom, potvrdno. Ustao je i otišli smo u njegovu sobu. Presvukla sam se u njegovu široku majicu koja mi je bila poput haljine. Skinuo je majicu i legao, ispružio ruku i očima pokazao da legnem, uradila sam to. Legla sam i zagrlila ga, a nedugo nakon toga utonula u san. Bude me Sunčeve zrake i ugledam prazno mjesto pored sebe. Naglo se ustajem u nadi da ću ga zateći u dnevnoj sobi, ali ga nema. Šta ako je otišao, šta ako uradi nešto što ne treba?