Tvoja ljubav je gorka (Završena)

72. dio

M: Šta si mi željela reći?
Pitao me je nakon razmijenjivanja zagrljaja. Nisam znala kako da kažem, ali imala sam potrebu. Znala sam da moram naći način. Razmišljala sam par sekundi i shvatila da je najbolje da mu kažem.
D: Stojim pri tome da te ne želim više u svom životu poslije trka.
Hladnim, ravnomjernim tonom sam mu rekla. Gledao me je bez da je trepnuo, a zatim klimnuo glavom u potvrdnom smislu.
M: Dobro, Dorotea.
Razočarano je rekao te krenuo ustati, ali sam ga povukla za ruku.
D: Nećemo ići.
M: Ići ću.
D: Nećeš baciti sve ovo što si spremio.
M: Kada si ti bacila moje srce iako si jedina kojoj sam ga ikada dao, ostalo mogu sam pobacati.
Ustala sam i ja tada, shvativši da se neće vratiti na klupu.
D: Zašto se ljutiš?
Pitala sam ga nakon što sam stala ispred njega i dignula glavu prema njemu tako da nam se pogledi sretnu.
M: Ti mene zezaš?
Nasmijao se ironično nakon što mi je odgovorio podpitanjem.
D: Znao si da sam s njim. Zašto praviš scene sada?
M: Znala si da si s njim pa si spavala sa mnom.
Zašto mi spominje uvijek isto, naravno, učinila sam veliki korak s tim, ali ne mora me vraćati na to.
D: Hoćemo se ići vozati?
M: Ne, nećemo. Idem te odvesti kući.
D: Nećemo? Zbog tebe sam pretrčala kilometre da bih bila s tobom i ispunila traženo, a ti mi kažeš da nećemo!
Povišenim tonom sam mu govorila dok me je gledao širom otvorenih očiju.
M: Trčala?
D: Mama mi je u bolnici.
Tada se još više začudio, a potom spustio pogled pa isti uputio ponovo meni.
M: Žao mi je. Šta joj je?
D: Sada je dobro. Borili su joj se za život do prije par sati.
Našla sam se u njegovom zagrljaju, pribijena uz isklesana prsa.
M: Tu sam ako mogu ikako pomoći.
D: Tvoja pomoć...