Tvoja ljubav je gorka (Završena)

37. dio

Okrenula sam se i krenula koračati, ne obazirući se više na njegove riječi. Prišla sam vratima te ih otvorila i smijestila se na suvozačevo mijesto. Zatvorio je prozor, stisnuo gas i krenuo voziti dok je povremeno prebacivao pogled na mene.
D: Ne gledaj me. Gledaj gdje voziš.
Rekla sam kao da mi smeta što me gleda, a naprotiv.
M: Zašto si sama u noći i to na cesti?
Ne može mi nitko reći da nisam osijetila zabrinutost u glasu nakon što me je pitao. "Zašto bi se on brinuo o tebi, Dorotea?" upitao me je unutrašnji glas. "Samo bi voljela da se brine za tebe." nastavljao je govoriti dok sam smišljala šta da mu kažem.
M: Reci mi istinu. Nemoj smišljati šta ćeš reći.
Gledajući u mene je izgovorio rečenice od kojih se meni krv u venama sledila. Kako on uopšte zna da ja smišljam šta ću reći? "Pa zar nije logično da ako odmah ne odgovoriš na postavljeno pitanje, da se misli da razmišljaš šta da slažeš." utiješila sam sama sebe činjenicom koja u ovom trenutku nije nimalo dobrodošla.
D: Trebalo mi je zraka pa sam izašla prošetati.
M: Igor te je pustio samu?
D: Htio je da ide sa mnom, ali..
Nisam ni uspijela dovršiti rečenicu. On je već počeo histerisati.
M: Djevojku ni pod razno ne puštat u mrkli mrak!
D: Netko bi rekao kad bi te slušao da se brineš o meni.
Rekla sam bez trenutke razmišljanja.
M: Zar nije očito da se brinem?
Gledajući me u oči u isto vrijeme dok vozi me je pitao. Njegove oči bih mogla dugo vremena gledati jer zrače pozitivom. Njegova rečenica je u meni preokrenula sve i izazvala osmijeh. Ponovo!
M: Lijepa si kad se smiješ.
Ovom rečenicom me je postidio. Okrenula sam glavu i gledala kroz prozor dok sam se borila sa stomakom u kojem su se izmijenjivale emocije.
M: Nemoj sklanjati najljepši pogled od mene.
Nakon što je stao pokraj puta, rekao je. Spustio je svoju ruku na moje koljeno i tiho me dozvao. Okrenula sam se prema njemu. Zašto osijećam sreću i mir kada sam s njim? Šta mi se dešava? Gledamo se dok se povremeno osmijehujemo jedno drugom bez da išta govorimo.
M: Imaš neki problem? Vidim ti u očima.
Šokirano sam ga pogledala, a istog trenutka se osmijeh sklonio s lica kao i pogled s njegovih očiju.
M: Mene se ne ustručavaj. Šta god da ti treba, tu sam.
Hoće li mi Matija pomoći i ovaj put ako zatražim pomoć? Ne, neću ju tražiti uopšte. Odbiti će kao i Igor. Ne želim tražiti pomoć od njega. "A šta ako ti pomogne? Ako te izvuče i ovaj put iz problema?" dodao je unutrašnji glas koji me je doveo do zabune. Da li da ga pitam ili ne?