Tvoja ljubav je gorka (Završena)

8. dio

Samo jedan korak nas je dijelio od ulaska u zgradu kada sam čula dobro poznat glas. Okrenula sam se i ugledala našu majku. Žurnim korakom nam je prišla.
M(mama): Jedva sam vas našla.
Rekla je nakon što nam je prišla.
D: Šta je bilo?
M: Vratite se kući, ne mogu bez vas.
D: Mama, ti dobro znaš da onakva okolina nije dobra za Anđelu.
M: Svjesna sam svega, ali ne možete ni uvijek biti ovdje. Molim te, Dorotea da se vratite kući.
D: Razumijem te, ali ne mogu podnijeti pritisak koji konstantno dobijam dok sam u kući.
Čula sam korake kako nam se približavaju.
I: Dobar dan. Zašto stojite ovdje?
Rekao je, Igor nakon što nam se približio.
M: Došla sam po svoju djecu.
Odgovorila mu je ljutito kao da je on kriv što je sve ovako.
I: Uđite unutra i razgovarajte.
M: Nema potrebe jer one istog trenutka kreću sa mnom.
D: Nemaš se pravo ponašati tako prema dečku koji nam je pomogao!
Odbrusila sam joj bez obzira što mi je majka, gledajući u nju, moglo se primijetiti da nije dobre volje.
M: Krenite sa mnom, molim vas, Dorotea.
Anđela je nijemo gledala u nju, ne rekavši joj apsolutno ništa. Par stvari mi je prošlo kroz glavu.
D: Ići ćemo, sačekaj tu, doći ću brzo i pričuvaj mi Anđelu.
Rekla sam joj, pružeći joj Anđelu da je pričuva, a zatim pokazala Igoru da ide prema stanu, krenuvši za njim.
I: Šta sada? Opet ćete isto prolaziti?
D: Hvala ti za sve, Igore. Valjda neće biti isto.
Stavila sam mu ruku na obraz i prislonila svoje usne na njegove.
I: Ako vam budem trebao, zvati ćeš me?
Klimnula sam glavom.
D: Znaš da te uvijek zovem i smaram svojim problemima.
I: Uvijek ću biti tu da ti pomognem, i tebi i Anđeli.
D: Moram krenuti. Čuvaj se, okej?
I: Čuvajte se vi. Javi mi se kada mogneš.
Zagrlili smo se, a potom sam izašla iz stana i došla do mame i sestre koje su me čekale te se uputile prema stanu. Naravno, nije ga ni bilo kod kuće, na neki način mi je i bilo drago jer će bar biti mir dok ga nema. U nadi za mirom, čula sam otvaranje vrata i ugledala njega, kao i uvijek pijanog. Dugo je trajao mir, zaista, ni deset minuta.
T: Udostojila si se doći!
M: Nemoj odmah, smiri se.
T: Ti se idi vucaj gdje hoćeš, ali Anđelu nećeš voditi za sobom!
Prostorija se tresla od njegovog vrištanja na mene.
D: Rekao si da idemo, da povedem Anđelu sa sobom, šta je sada?
Skupila sam snage da mu se suprostavim, rekavši mu istinu, ali sam ubrzo zadobila jak udarac. Šamar koji je užasno zabolio doveo je do toga da mi se smrači pred očima.
T: Mrš u sobu da te ne vidim!
Odmah sam i otišla, držeći se za mjeato gdje me je boljelo. Prestao je galamiti čim sam se sklonila. Skliznem niz zatvorena vrata, gušeći se u suzama, suzdržavajući jecaje koji su izlazili iz mene. Grlila sam jastuk čvrsto, pokušavajući se smiriti. Odjednom mi je sinula misao. Znala sam šta ću uraditi.