Tvoja ljubav je gorka (Završena)

147. dio

● MATIJA POV ●
Izgovorio sam rečenicu u koju sam bio siguran da nije istinita. Ne može biti sretna s njim, jednostavno, ne može.
P: Nećeš ići Loreni.
M: Normalno. Gdje si ti bio do sad'?
P: Imao sam neki sukob.
M: S kim?
P: Neki Igorov lik.
M: Šta je htio?
P: Batina.
Nasmijali smo se obadvojica na te riječi. Dapače ne može proći ništa kod Petra bez batina. On rečenicu završi šakom, a ne tačkom. I to je kod njega tako od kako znam za njega.
P: Čekam dan kada ću im presuditi.
M: Dočekati ćemo, ubrzo.
● DOROTEA POV ●
Ispričala sam joj čitavu priču s Matijom od samog početka pa sve do današnjeg dana, osijećala sam se jako lijepo, a pomalo i bolno dok sam pričala s Hanom o Matiji.
H: Njegov najbolji drug se zove isto Matija.
D: Stvarno?
H: Da.
D: A kako se tvoj zove?
H: Petar.
Nisam znala nijednog Petra, ali bih voljela da upoznam dečka kojeg ovako dobra djevojka voli.
H: Da mu napišeš pismo? Mogu ponijeti kada budem tamo išla.
Klimnula sam glavom te pomislila kako je to dobra ideja, bar ću tako znati jel' mu stalo do mene ili nije, ako ne dobijem nikakvu povratnu informaciju onda ću odustati od njega, a do tada ću se boriti svim snagama da se nađemo i bar razgovaramo. Hana mi je spustila dva lista papira ispred mene zajedno s olovkom. Uzela sam papir i olovku te se nagela na stol sa sto misli u glavi, ne znajući kako da počnem s pisanjem.
D: Šta da napišem?
H: Sve ono što želiš da zna.
"Matija, već dugo me nema, znam, ali nisam otišla zato što sam to željela. Igor je došao po mene i odveo me sa sobom, a moji roditelji su se složili s tim. Možda ne želiš ni da me vidiš, ali ja se nadam da ću te bar još jednom vidjeti." par suza mi je skliznulo niz obraz koje sam vješto obrisala prije nego su kanule na papir, nastavila sam pisati, pokušavajući se smiriti. Nakon što sam napisala ono što sam smatrala najvažnijim, odložila sam papire u kovertu koju mi je spremila Hana te smo je zajedno zalijepile. Zagrlila sam je, nadajući se da ću joj se nekada moći odužiti.
D: Morala bih krenuti, bojim se da mi ne napravi probleme.
H: Dušo, odvesti ću te.
D: Hvala ti.
H: Nećemo pričati Igoru o čemu mi razgovaramo, važi?
Potvrdno sam klimnula glavom i jako je zagrlila nakon čega smo krenule prema paklu u kojem živim trenutno.
D: Hvala ti za ovih par sati koje si provela sa mnom, odmorila sam se jako.
H: Viđati ćemo se svaki dan od danas, bez obzira želio to Igor ili ne.
D: Želim i ja to.
Ušle smo u dvorište nakon što je Igor podigao kapiju.
I: Gdje ste bile do sada?
H: Kod mene.
Otresito mu je rekla.
I: Možeš ići sada, hvala Hana.
D: Možeš ostati ako želiš.
H: Vidimo se sutra, Dorotea.
Zagrlile smo se i ona je otišla, a ja sam ušla u kuću zajedno s Igorom poslije čega sam otišla u sobu i raspremila se.  Kada sam obavila sve, sišla sam u dnevnu gdje je bio i Igor, a čim je primijetio da sam tu, obratio mi se riječima.
I: Imam nešto za tebe?
Šta ovaj put ima za mene?
D: Šta?