Tvoja ljubav je gorka (Završena)

122. dio

● MATIJA POV ●
Stojao sam ispred doktora kojem se po izrazu lica nije moglo skontati kako je pa sama ta činjenica je produbila strah u meni.
Dr.: Više nego dobro, budan je i moći ćete ga vidjeti za pola sata.
Otpuhnuo sam s olakšanjem te mi se disanje počelo vraćati u normalu.
F: Koliko će ostati ovdje?
Dr.: Sedam dana da se uvijerimo kako je sve uredu.
M: Uredu, doktore. Hvala!
Doktor je otišao, a mi smo se vratili na stolice.
M: Odmah mi je lakše.
F: Kako je tvoja noga?
M: Ma ni ne mislim na nju.
A: Kako ste upucani?
Andrej je nastavio s ispitivanjem samo što sam pomislio da više nećemo o tome razgovarati, trenutno.
F: Ko se usudio da vas rani?
M: Igor.
Šokirano su pogledali u mene te su me počeli rešetati pitanjima na koja sam im odgovarao i tako su saznali sve što nisu znali.
A: A je*em mu sestru.
F: Brate, riješiti ćemo, ne brini se. Vratiti ćemo je.
A: Čekam dan kad ću mu sve naplatiti.
Znao sam na šta misli i znao sam da dugo čeka na to.
M: Dočekati ćemo, braćo, dočekati, a sada ajmo kod Petra.
F: Da ti pomognem?
Udario sam ga blago po glavi nakon što sam ustao.
M: Ti misliš ja sad invalid?
Nasmijali smo se sva trojica pa ušli kod Petra u sobu, dočekao nas je sa osmijehom na licu u sjedećem položaju. Prišao sam mu i zagrlio ga bratski.
F: Kako si, mali?
P: Ja sam zmaj.
Nasmijali smo se sada u glas i smjestili se pored njega, ja na krevet, a njih dvojica na stolice koje su bile pored.
A: Ma šta može biti momku poput tebe.
Dobacio mu je Andrej nakon čega se Petar nasmijao i tada sam mogao biti siguran da mogu miran biti bar što se njega tiče, pao mi je kamen sa srca jer šta bi ja bez svog brata.
P: Imam ideju!
Pogledali smo u njega, čekajući šta će reći.