Tvoja ljubav je gorka (Završena)

158. dio

● DOROTEA POV ●
Noć je prošla mirno, nije ni pokušao ništa što je izazvalo jako dobar osijećaj u meni. Kao i svako jutro doručkovali smo, a zatim je on imao nekog posla pa je otišao. Ostala sam sama, zaključana i to mi je bio dovoljan znak da neću moći izaći. Danas neću vidjeti Hanu, a tako mi je potreban njen zagrljaj i razgovor. Da li je Matija dobio pismo, da li ga je pročitao ili ga je samo pocijepao, mislila sam da mu ga nije uspijela predati kada se vratila onako brzo, ali uspijela je, pomogla mi je mnogo puta za tako malo vremena, a ja, ja ne znam kako da joj se odužim niti pomognem. Kucanje na prozor me je na trenutke prepalo, a kada sam začula Hanin glas, smirila sam se te prišla prozoru i s druge strane vidjela nju.
H: Vidjela sam da je otišao.
Podigla je ruke prema gore i u njima je držala alat, slegnula sam ramenima ne znajući šta želi.
H: Razbiti ću prozor od ostave, a ti idi po jaknu i obuj se, idemo.
Nisam znala da li da se radujem ili da se bojim. Šta ako on dođe baš kada krenem izaći? Šta ako ne stignem da izađem, a on se pojavi? Kako ću onda da se spasim?
D: Bojim se. Ne smijem.
H: Dorotea, želiš li da budeš s njim u toj prokletoj kući?
Odmahnula sam glavom u negativnom smislu.
H: Naravno da ne želiš. Idi i uradi šta sam ti rekla. Požuri.
Klimnula sam glavom i trčećim korakom išla prema sobi te pokupila jaknu i torbu pa sišla po patike, Hane nije bilo na prozoru pa sam otišla do dijela kuće gdje se nalazila ostava i tada sam je vidjela kako s meni nepoznatim predmetom udara po prozoru.
H: Primakni sebi nešto na šta ćeš se moći popeti kako bi izašla.
Tražila sam pogledom po prostoriji koja je bila nakrcana stvarima, bilo koju stvar na koju mogu stati i tada sam u kutu vidjela malu stoličicu koju sam uzela i brzo je primakela uza zid na kojem se nalazio prozor. Baš kada sam htjela da stanem na stolicu, začula sam jaku buku i od straha sam se stresla.