Tvoja ljubav je gorka (Završena)

172. dio

● HANA POV ●
Čim je svanulo krenula sam prema Igorovoj kući gdje je Dorotea. S nestrpljenjem sam čekala da je vidim i saopštim joj dobre vijesti. Pozvonim na vrata i ubrzo se Igor pojavi na istima.
I: Što si došla?
H: Došla sam vidjeti Doroteu.
I: Nije kući.
Prevrnula sam očima, znajući da laže.
H: Skloni se, Igore. Želim da je vidim!
I: Šta ti nije jasno u rečenici "Nije kući."?
H: Ne pravi se budala. Nema gdje drugo biti.
Provukla sam se između njega i vrata, osvrnula se oko sebe te razgledala po kuhinji i dnevnoj, ali je nije bilo. Krenula sam se penjati uz stepenice jer je u sobi ako nije ovdje, ali ne, začula sam kašljanje iz.. molim? Okrenula sam se odmah prema njemu te brzim koracima sišla niz stepenice i otišla do ostave odakle je dolazilo kašljanje.
I: Ne otvaraj!
Nisam ga poslušala, otvorila sam vrata, polako, i zatekla zastrašujući prizor. Čučnula sam do nje te je zagrlila jako i pomilovala po kosi.
H: ŠTA SI JOJ URADIO PROKLET BIO!
Proderala sam se na njega, ne znajući odakle mi hrabrost, ali bijes, kada sam ju vidjela sklupčanu na podu, obmotanu dekom i oblivenu suzama, nisam marila ni za šta.
H: Šta ti je uradio?
Odvezala sam joj konopac i tada sam dobila njene ruke čvrsto obmotane oko mene, grlila sam je što sam jače mogla, prislanjajući je uz sebe.
H: Možeš li se popeti do sobe?
Slabašno je klimnula glavom i pokušala ustati no nije uspijela pa sam joj pomogla i obmotala sam je dekom te povela ka sobi, u dnevnoj zavaljen na krevetu je ležala psihopata zvana Igor. Nije nas ni pogledao što mi je jako bitno bilo u ovom trenutku. Čim sam je uvela u sobu, istu sam zaključala ključem koji je bio na komodi, a nju smjestila na krevet te iz ormara izvadila potrebnu odjeću.
H: Dođi, pomoći ću ti da se obučeš.
Primijetila sam kako joj je neprijatno što je gledam u ovakvom stanju pa sam pokušala da joj olakšam, ne skidajući deku sa nje dok ne obuče donji veš.
D: On..on me je..
H: Šta je bilo, mila?
D: Si..lov..ao.
Privukla sam je u čvrst zagrljaj kao nikada do sada, mene je zaboljelo, mogu pretpostaviti kako je njoj.
H: Dušo moja. Još samo malo i sve će biti prošlost.
Drugu rečenicu sam tiše izgovorila, znajući da je spreman na sve pa čak i da prisluškuje.