Tvoja ljubav je gorka (Završena)

20. dio

Kada sam izgovorila rečenicu, shvatila sam koliko sam pogriješila što sam tako rekla jer u njegovim očima se oslikao bijes odmah, a nisam mu ni počela pričati.
I: Kojeg?
Pitao je hladnim tonom, gledajući bijesno.
D: Igore, ne budi takav. Ne ljuti se.
I: Slušam dalje.
D: Upoznala sam ga kada je Anđela razbila vaznu koja je bila preskupa u trgovini, napali su nas radnici, on je valjda.. valjda je to čuo i onda nam je prišao i rekao da će platiti.
Sve više je bijesno što sam odmicala sa pričom, pustio mi je ruke te su se žile počele jasno ocrtavati na njegovim rukama. Stavila sam svoju ruku na njegovu.
D: Smiri se, Igore. Samo nam je pomogao.
I: Kako da se smirim?
Bijesno je ustao sa kreveta, a i ja za njim odmah pokušavajući ga smiriti. Okrenuo se prema meni.
I: Jesi li me prevarila s njim?
Šutila sam par trenutaka te ga pogledala.
D: Ne vjeruješ mi?
I: Ubiti ću ga.
D: Nisam ti trebala ništa ni govoriti.
I: Trebala si itekako si trebala i neka si.
Ton njegovog glasa se sve više podizao dok je bijes vladao njegovim tijelom i tada, uzeo je čašu sa stola i odjednom se nalazila u sto sitnih, rasutih komadića. Rijetko je bio u ovakvom stanju pored mene, ali kada je.. onda su problemi s njim.
D: Šta radiš koji vrag, smiri se. Ništa nisam imala s njim!
Nisam mu smijela ni ispričati šta je dalje bilo jer samo bi još gori bio, a to mi ne treba nikako, a ni njemu. Otišao je na prozor i gledao kroz isti, prišla sam mu s leđa i zagrlila ga jako, nadajući se njegovom smirenju i da će se moći pričati s njim. Okrenuo se prema meni.
I: Kako se zove? Reci mi kako se zove.
D: Nije bitno.
I: KAKO SE ZOVE?
Počeo je da bijesni, derao se iako nikada nije povisio ton na mene.
I: Govori!
Prorežio je i tada sam bila primorana da mu kažem. Nalazio se iznad mene, gledajući me pravo u oči.
D: Matija.
Rekla sam posve tiho.