Tvoja ljubav je gorka (Završena)

142. dio

● MATIJA POV ●
Gledao sam u nju dok mi idalje ništa nije bilo jasno.
M: Molim?
L: Znam da to želiš.
M: Pomoći ćeš mi?
L: Hoću.
Prelazi rukom po mom obrazu i spušta je na vrat te me privuče bliže sebi.
L: Ali...
M: Šta? Ne živciraj me.
L: Oženiti ćeš mene.
Šokirano sam se odmakeo od nje te je pogledao. Nisam ni mislio da će ispasti čovijek bar jednom jer od takvih osoba prosto se i ne treba takvo nešto očekivati.
M: Znaš da neću.
L: Znači nećeš ni biti pored nje.
M: Naći ću način.
L: Ne možeš.
M: Mogu, itekako.
Frknuo sam ljutito na nju. Ona će meni reći da ne mogu pronaći način kako da spasim onu koju volim.
L: Udaje se.
Podignem glavu prema njoj te se sretnem s njenim pogledom koji je odavao ozbiljnost. Udaje se? Jaka bol mi je prošla tijelom dok mi se ogrlo osušilo. Nemoguće. Proklestvo!
L: Udaje se za mog rođaka.
Uzeo sam je za majicu te privukao sebi.
M: Šta pričaš ti?
Nakon što je slegnula ramenima, odlučila je progovoriti.
L: Istinu.
M: Udaje se za...
L: Igora, da. On će odgajati tvoje dijete.
M: Lorena, umukni!
L: Oženi me, živjeti ćemo s njima.
Da li se ona zeza sa mnom? Frknuo sam ljutito te je pustio i udario šakom od zid, nakon čega sam se okrenuo i otišao dok su mi njene riječi odzvanjale ušima. Pogledom sam tražio Petra, u krcatom klubu, ali od njega nije bilo ni traga ni glasa. Izašao sam ispred, uzeo telefon i okrenuo njegov broj.
● IGOR POV ●
Nisam želio da spavam s njom na silu, nisam želio da je silim ni na šta već sam želio da me sama poželi, ali moram to probuditi u njoj. Odmaknuo sam se jer nisam mogao slušati jecaje pa sam je pogledao.
I: Shvati da te volim.
Njeno nepomično tijelo se zatreslo, a moja ruka se nalazila na obrazu pa sam se približio i ostavio poljubac na čelu.
I: Ššš. Neću ti ništa. Nemoj da se bojiš.