Izleči mi rane - 4. deo

90 7 0
                                    

~ Izleči mi rane ~
●4.deo●
✻VEČE✻
✦Helena✦
Zbog dugog i napornog puta uspela sam da prespavam čitav dan u novom krevetu. Probudila sam se kada je sunce već zašlo i osetila veliku glad u stomaku. Nije bilo šanse da po mraku već prvog dana idem u prodavnicu i kupim sebi nešto za jelo. Čak je i naručivanje hrane bilo u pitanju, ali sam prelomila i naručila nekoliko porcija kineske hrane i nekoliko flaša vode, sokova, kao i flašu vina. Nisam često pila, ali bi me samo par gutljaja crvenog vina opustilo kada bih bila pod stresom i pritiskom. Frižider mi je bio prazan, ali će se kroz par dana sve promeniti. Stan će postati moj dom.
Odmah po odlasku dostavljača, zaključala sam se i prionula na jelo. Sedeći za trpezarijskim stolom mogla sam videti veći deo reke i okolnih restorana. Samo je jedna zgrada delila moju od obale reke. Nisam je prvog dana ni primetila od prelepog prizora. Dandi se dosta promenio za ovih sedam godina. Pamtim ga kao grad sa sve manje ljudi. Barem dvadeset hiljada ljudi manje broji, umesto da se razvija i ima sve više populacije. Nije bio urban grad, ali nije postao ni selo. Volela bih i sada, kao što sam ranije, da potrošim sate u šetnji ovim gradom uživajući u njegovim lepotama.
Neotvorenu hranu i piće sam odložila u frižider, pa sam u ogledalu u dnevnoj sobi odmerila sebe. Bila sam vrlo naspavana, ali će i ova noć proći u spavanju. Sutra moram izgledati sveže na razgovoru za posao. Iako je već sve gotovo dogovoreno, formalnosti se moraju proći. Iz kofera sam polako vadila garderobu i deo slagala u garderober, a poneke komade odvajala kako bih našla najbolju kombinaciju za sutrašnji dan.
Imala sam par opcija, ali sam se naposletku odlučila za belu košulju dugih rukava i za bele uske pantalone. Nemam nešto puno obuće, ali će crne potpetice ići dobro uz belu odeću. Košulja je savršeno sakrila moj ožiljak na stomaku, nije se nimalo video. Ispred ogledala sam nameštala talasastu kosu i razmišljala šta ću sa njom. Najbolju koncentraciju imam kada je vezana u visoki rep, ali je možda za prvi dan bolje da bude puštena. Ne želim baš da otkrivam toliko kože...
Helena: Da, samo ću je uviti ujutru i biće savršeno.
Premeštala sam se sa noge na nogu i razmišljala koja poza i koje držanje će pokazati moje samopouzdanje. Ako ga uopšte i ima. Uzela sam svesku u naručje i dala u ogledalu pogled sa strane.
Helena: "Dobar dan, ja sam Helena Gildej. Već smo razgovarali u vezi radnog mesta." Ne, to je previše hladno, Helena..!
Bacila sam svesku na sto i pročistila grlo zabacujući kosu unazad.
Helena: "Dobar dan! Ja sam Helena Gildej! Pričali smo već o poziciji dizajnera enterijera!" Sad je ovo previše detinjasto..!
Otpuhnula sam i prošla rukom kroz kosu. Nema pravog načina da ne budem nervozna na tom razgovoru. Skinula sam sa sebe odabranu garderobu i obukla nazad staru. Istuširaću se vrućom vodom pa će sva nervoza nestati iz mog tela, tako je mama govorila. Otvorila sam flašu vina i nasula ga sebi u čašu. Bosim stopalima sam koračala kroz stan, a zatim sam se naslonila na okvir velikog prozora. Prozori na zgradi preko puta su bili tamni, svi do jednog. Da ne poznajem aktivnosti ovog grada, rekla bih da su svi negde na nekom događaju.
Helena: Mnogo toga se promenilo otkad si otišla, Helena. Nije sve ostalo isto kao kad si tog jutra odjednom otišla...
Uzela sam gutljaj vina i alkohol je isprva zapekao moj jezik. Čim je skliznuo niz grlo, toplina se razlila mojim telom. Od jedne čaše vina neću biti nesposobna za sutrašnji važan dan, samo mi može pomoći. Svetlo na jednom prozoru se jednim klikom upalilo, pa sam očima zaškljila kako bih videla šta se događa. Nisam takva da špijuniram, ali moram upoznati svoje okruženje. Imala sam i šta da vidim - erupciju strasti dvoje mladih. Garderoba sa njihovih tela je magično i sve brže nestajala, pa sam mogla da ih posmatram tako gole kao od majke rođene. Dočepali su se kreveta i požudno nasrnuli jedno na drugo. Čak je i meni srce zaigralo, a kamoli toj devojci!
Helena: Još ćeš postati voajer, Helena..!
Navukla sam jednu zavesu i udaljila se od prozora. Ljubav dvoje ljudi bi trebalo da bude nešto najlepše u životu, a meni je sada to izazvalo gađenje. Ponovo su se prljave ruke otisnule na mom telu. Gadna prošlost se sigurno izbrisala iz ovog grada, ali nije iz mene.
Helena: Moram da se istuširam.
Naiskap sam popila vino do kraja i dotrčala do kupatila. "Sve brige i zla se spiraju vodom", govorila mi je mama. Zašto sam te reči zapamtila? Zato što mi je tog jutra to ponavljala dok je ogavne dodire uklanjala vodom. Prala je moju kožu želeći da sve tragove skine sa mene. Sa tela je možda i skinula delom, ali iz glave nije. Ne verujem da će ti dodiri ikada nestati.

Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]Where stories live. Discover now