Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 41. deo

~ Izleči mi rane ~
●41.deo●
✦Stefan✦
Nekoliko sati kasnije provedenih u spavanju, glavobolja je uspela da me prođe. Odglumio sam savršeno poziv sa Reom i pravio se da je sve u najboljem redu. A ništa nije bilo u redu. I dejstvo konjaka me je prošlo, pa sam bistre glave mogao da joj kažem sve u lice. Za Helenu mogu sve da uradim: da obiđem ceo svet, da dam svoj život i da ubijem za nju. Toliko živi u meni i toliko mi znači.
Ben me je pre nekoliko minuta zvao i upozorio me da ne pravim neke gluposti, na šta sam morao da se složim. Nisam nikad bio nasilan, niti ću sada postati iako to Rea trenutno itekako zaslužuje. Teško mi je bilo i da zamislim Helenu sateranu u ćošak, bombardovanu Reinim pretnjama i u njenim kandžama. Tako blizu sam imao neprijatelja pored sebe, ljubomora je proradila u njoj.
Rea: Hej, ljubavi!
Blistavo je zacvrkutala otvarajući ulazna vrata, pa je ruke obavila oko mog vrata želeći da me poljubi. Udaljio sam je odmah okrećući glavu u stranu.
Rea: Šta ti je..?
Stefan: Bolje se odmakni od mene i objasni mi neke stvari prvo.
Zbunjeno namrgođena se pomerila unazad par koraka. Čekao sam da možda sama shvati šta je uradila, ali se to nije desilo. Pravila se nevinašce.
Stefan: Pretila si joj.
Rea: Kome?
Stefan: Pretila si Heleni!
Viknuo sam jače da mi je od tolike snage zaškripala vilica od besa. Rea se trznula, a zatim stegla svoje šake.
Rea: Nisam ništa.. ne znam šta ti je Ben rekao...
Stefan: Ben je samo potvrdio to, Helena mi je rekla! Kako te nije sramota?! Kog đavola si joj pretila?! Šta ti je uradila?
Pesnicom sam udario u sto pored sebe. Što sam više razmišljao o Heleninom strahu i prošlosti, to sam više bio besan kao ris na Reu.
Rea: Motala se oko tebe... ja, ljubavi morala sam da je sklonim!
Uz maleni smešak je ponovo zakoračila ka meni.
Stefan: Ne približavaj mi se! Prevršila si svaku meru, Rea!
Rea: Ti i ja smo u višemesečnoj vezi, Stefane! Obećali smo jedno drugome da ćemo graditi našu vezu i da ćemo napredovati. Tebi je više stalo do Helene nego do mene... Ja sam ti devojka! Ko je bre ona?!
Tek tada je moja glava pukla. Rasprsla se od besa.
Stefan: Helena je devojka koja mi je promenila život! Nju sam spasio pre sedam godina i konstantno već sedam godina mislim na nju! Ona je nešto najčistije na svetu, neka ti bude jasno!
Dohvatio sam čašu sa pulta i razbio je o pod. Komadići stakla su se raspršili na sve strane prigušujući Rein vrisak.
Rea: Zar je ona vrednija od mene..?!
Stefan: Milion puta je vrednija! Ne postoji bolja osoba od Helene, ne postoji! Upamti to!
Rea: Izviniću joj se, obećavam ti... Nemoj se ljutiti...
Kako već po treći put misli da ću tako lako preći preko ovoga, snažno sam je uhvatio za ramena i zatresao je ljutito.
Stefan: Ne samo da ćeš da joj se izviniš, već ćeš i da je izbegavaš. I nju, i mene! Gubi se iz mog stana, ne želim da te vidim!
Odgurnuo sam je dalje od sebe i gazio unazad krckajući stakliće razbijene čaše.
Rea: Stefane... ja.. molim te! Prebrodićemo i ovo...
Stefan: Sutra pokupi svoje stvari odavde dok ja nisam tu. I izlazi dok ti nisam uradio nešto još gore!
Okrenuo sam se ka prozoru i slušao kako jecajući diže svoju torbu i izlazi iz stana. Ne sećam se kada mi je poslednji put bio ovako ubrzan puls. Verovatno još od one prve noći sa Helenom... Bacio sam pogled ka njenom balkonu, ali je nisam video. Od njene krize danas u onoj prokletoj ulici više nismo ni pričali. Govorio sam da volim Reu, tačnije navodno sam je voleo. Kada se pojavila Helena, osećanja prema njoj su se ugasila. Helena je zasijala i samo svojim pojavljivanjem uspela da zamrsi moje ionako zamršeno srce.
Stefan: Zaboga Helena, imaš me u šaci a nisi ni svesna toga...