Izleči mi rane 💙💎 [ZAVRŠENA]

Izleči mi rane - 86. deo

~ Izleči mi rane ~
●86.deo●
✻VEČE✻
✦Helena✦
Stefanu nisam uopšte pominjala da sam već par stanova našla koji su mi se dopali. Činilo se čak i meni da sam požurila, ali prosto nisam odolela! Ištampala sam na poslu par oglasa i spakovala ih u fasciklu kako bih mu sada pokazala. Još ni sa Sonjom nisam o tome pričala, možda bi mi ona rekla da treba da usporim.
Ali šta ako ga uplašim?
Valjda neću...
Po navici više nisam kucala na vrata njegovog stana, pa sam se pomalo iznenadila začuvši tišinu unutra. To je bilo neobično. Ostavila sam fasciklu na stočiću u dnevnoj sobi, pa sam polako koračala kroz stan istovremeno skidajući jaknu. Stefanu se nije čuo glas nigde. Prošnjurala sam krećući se ka spavaćoj sobi, te sam naišla na odškrinuta vrata kupatila. Unutra je gorelo svetlo. Nečujno sam im se približila i tiho ih još više otvorila. U tuš kabini je stajao Stefan, potpuno nag i okrenutih leđa. Srce mi se ubrzalo, ali je i preskakalo. Prvi put ga vidim bez pantalona i pogotovo bez bokserica. Stajala sam u mestu kao kip, posmatrajući kako mu se mišići na zadnjici stežu. Čak su mi i ruke zadrhtale..!
Najzad se blago zakrenuo i mogla sam da vidim šta se zapravo dešavalo. Njegova šaka je bila obavijena oko krupnog uda da sam skoro pala u nesvest videvši taj prizor.
Zašto ne bežim sada?
Zašto i dalje gledam sve ovo?
Grubo je rukom stezao ud, vukući ga napred-nazad da su mu vene povremeno nestajale pod tim stiskom. Vilica mu se grčila, a njegovo grlo je režalo. Drugom rukom se držao za pločice. Tempo njegovog stezanja i povlačenja se razlikovao - malo brži, pa malo sporiji. Moje grudi su se dizale i spuštale uzbuđeno. Uživala sam u prizoru pred sobom. Ono čega sam se nekada grozila je sada bilo na par metara od mene i uzbuđuje me.
Stomak mi je drhtao dok se njegov tempo pod tušem ubrzavao. Uzdasi su se ujednačili sa njegovim, te je naposletku prostenjao moje ime.
Stefan: Hel.. Helena...
U sledećem trenutku, beli mlazevi su poprskali pločice tuš kabine. Ništa lepše nisam videla ranije... Dok se Stefanovo disanje postepeno smirivalo moja kolena su počela da klecaju. Poželela sam da sam u tom tušu zajedno sa njim.
Stefan: He-Helena..!
Viknuo je uplašen jer sam samo tako stajala na vratima, pa sam poskočila.
Helena: Izvini!
Zalupila sam vratima i vratila se brzim korakom u dnevni boravak. Dlanovima sam dodirnula obraze koji su goreli više nego ikada pre. To stenjanje mog imena, zategnuti mišići, škrgutanje zubima... bilo je prelepo!
Stefan: Helena ja, mogu da objasnim..!
Istrčao je iz kupatila sa obavijenim peškirom oko struka dok su mu kapljice vode klizile niz grudi. Sve u meni je buktilo dok sam ga tako nagog gledala!
Stefan: Nisam te očekivao ranije...
Helena: Ne ne, u redu je... zaista, sve je u redu.
Želela sam trenutno što pre da zaboravim tu sliku kako ne bih ovde poklekla pred njim. Sve što ispod tog belog peškira mogu da zamislim je njegov krut ud koji je za samo nekoliko trenutaka omekšao. I to zbog mene...
Helena: Ovaj.. ja sam donela nešto sa posla, ali to nije bitno. Nije ni hitno...
Ne mogu da se saberem niti da se ohladim! Previše je ovo seksipila za mene za jedno veče. Stefane, šta mi ovo radiš?!
Stefan: Hteo sam zapravo večeras da ti kažem gde sam danas bio. U policiji.
Iznenađeno sam podigla obrve i to me je na trenutak vratilo u realnost od onolike uzbuđenosti.
Stefan: Otvoriće ponovo tvoj slučaj i svi prikupljeni dokazi će se ponovo analizirati. Jedino još fali... tvoja ponovna izjava kod psihijatra. Možda postoji šansa da se krivci pronađu i kazne.
Ovoga sam se i plašila, da ću kroz svaki najsitniji detalj morati da prođem i da sve izgovorim na glas. Moraću svakog malog demona iz sebe da izbacim.
Hoću li time okončati sve muke?
Hoće li se ti monstrumi kazniti?
Stefan: Naravno, ako budeš mogla to...
Helena: Da, ne brini se. Sve ću ispričati Sonji. Ti monstrumi će platiti za ono što su mi oduzeli.
Zaškripala sam zubima od besa, a Stefan se ponosno osmehnuo.
Stefan: Inače... ovo od malopre... da li se ljutiš? Ne znam ni šta si čula ni videla... možda sam ti sad odvratan...
Bojažljivo me je upitao, pa sam zabacila kosu iza ramena nervozno.
Helena: Ne, ne... mislim, i ti si čovek na kraju krajeva. Imaš potrebe.. što je sasvim normalno. Nemam za šta da se ljutim..!
Stefan: Sigurno?
Upitao me je izdignutih obrva, te sam se nasmešila.
Helena: Naravno..! Sve je sasvim u redu.
Propela sam se na prste i otisnula mu poljubac u obraz. Pod dlanovima su mi ostale kapljice vode od njegovog tuširanja. Da sam samo malo opuštenija, celo njegovo telo bi sada bilo moje...